Na osnovu člana 13. stav 1, 2 i 3 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (“Službeni glasnik RS“ broj 35/23) i Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini (“Službeni glasnik RS“ broj 76/24 i 38/25) Poslodavac
DOM ZDRAVLJA "KOVAČICA"
KOVAČICA
DONOSI
AKT O PROCENI RIZIKA
ZA SVA RADNA MESTA U RADNOJ SREDINI
SADRŽAJ
2. Opis tehnološkog i radnog procesa
2.1. Opis tehnološkog i radnog procesa
2.2. Opis sredstava za rad koja se koriste u radnim procesima
2.2.1. Objekti koji se koriste kao radni i pomoćni prostor
2.3. Spisak lične zaštitne opreme
2.4. Sirovine i materijali koji se koriste
3.2. Snimak organizacije rada poslodavca
4. Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini
5. Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti
5.1. Način i metoda za procenu rizika
5.2. Procena rizika za radna mesta u radnoj sredini
6. Plan mera za otklanjanje, smanjivanje ili sprečavanje rizika
7.1. Sva radna mesta na kojima je izvršena procena rizika
7.2. Radna mesta koja su utvrđena kao radna mesta sa povećanim rizikom
7.3. Prioriteti u otklanjanju rizika
Na osnovu člana 17. i 18. Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 76/2024 i 38/2025), direktor DOMA ZDRAVLJA «KOVAČICA», donosi:
O D L U K U
O
POKRETANJU POSTUPKA PROCENE RIZIKA NA RADNOM MESTU I U RADNOJ SREDINI
I
Pokreće se postupak procene rizika, odnosno izrada akta o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj sredini DOM ZDRAVLAJ»KOVAČICA» KOVAČICA.
II
Za sprovođenje postupka procene rizika, angažuje se “Sant inženjering doo” Pančevo, ul. Krajiška 28, sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu br. 164-02-00089/2021-01 od 23.06.2020.godine., na osnovu licence za obavljanje poslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, izdata od strane Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, Beograd.
III
Odgovorno lice za sprovođenje postupka procene rizika, u skladu sa pravilnikom (u daljem tekstu: stručno lice) jeste Bojan Šijaković, master inženjer mašinstva, sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu – uverenje br. 152-02-01114/2011-01 od 12.02.2012. godine.
Odgovorno lice će sačiniti Plan sprovođenja postupka akta o proceni rizika, organizovati i sprovesti postupak procene rizika u skladu sa odredbama Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini
05.09.2025. godine
Direktor:
Dr Živojin Sorinel
Dostaviti:
1. “Sant inženjering doo” Pančevo, ul. Krajiška 28
2. Arhivi
Na osnovu člana 19. Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 76/2024), stručno lice sastavlja plan sprovođenja postupka procene rizika koji odobrava Poslodavac
P L A N
SPROVOĐENJA PROCENE RIZIKA U DOMA ZDRAVLJA»KOVAČICA» KOVAČICA
1.1) Pravni osnov za procenu rizika
- Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ( “Službeni glasnik RS“, broj 35/2023);
- Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini (“Službeni glasnik RS“, broj 76/24 i 38/25);
- Pravilnik o postupku pregleda i provere opreme za rad i pregleda i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija i ispitivanja uslova radne sredine (“Službeni glasnik RS“ broj 76/24 i 38/25);
1.2) Organizacija i koordinacija sprovođenja, izmena i dopuna postupka procene rizika
Na svakom radnom mestu poslodavac ima obavezu da se brine za bezbednost i zdravlje radnika i to u svim aspektima vezanim za rad. Svrha procene rizika je da omogući poslodavcu da preduzme mere za bezbednost i zdravlje radnika. Ove mere uključuju:
- sprečavanje profesionalnih opasnosti
- informisanje radnika
- obuka radnika, rukovodioca i predstavnika zaposlenih
- organizaciju i sprovođenje potrebnih mera.
Iako svrha procene rizika uključuje i sprečavanje profesionalnih opasnosti, što uvek i mora biti cilj, često je teško to sprovesti u praksi. Gde nije moguće sasvim ukloniti opasnost, treba je smanjiti i staviti pod kontrolu.
Procena rizika se sprovodi uz konsultacije i/ili učestvovanje svih koji se nalaze na određenom radnom mestu: poslodavci, rukovodioci i zaposleni i/ili njihovi predstavnici. Svi oni mogu doprineti različitim fazama ovog procesa.
Procena rizika treba da pomogne poslodavcu ili nadležnim licima da:
- prepoznaju opasnosti na radu i procene rizike vezane za te opasnosti kako bi se odredile mere za zaštitu zdravlja i bezbednosti zaposlenih i drugih radnika pazeći pri tom na zakonske propise,
- procene opasnosti kako bi se izabrala najprikladnija radna opreme, hemijske materije, sama opremljenost radnog mesta i organizacija rada,
- provere da li su postojeće mere odgovarajuće,
- preduzme one radnje koje su neophodne nakon sprovođenja procene rizika,
- pokažu samima sebi, nadležnim državnim organima, zaposlenima i njihovim predstavnicima da su svi faktori u vezi sa radom bili razmotreni kao i da je doneta odgovarajuća procena o prisutnosti opasnosti i mera potrebnih za očuvanje zdravlja i bezbednosti,
- se staraju da preventivne mere kao metode rada i proizvodnje koje se primenjuju nakon sprovedene procene rizika predstavljaju poboljšanje bezbednosti radnika i bolju zaštitu njihovog zdravlja.
U saglasnosti sa gore izloženim, procenu rizika na radu treba ponoviti uvek kada se pojavi bilo kakva promena koja može uticati na zapažanje opasnosti. Spomenimo samo neke promene: nove procedure, nova oprema ili materijali, promena u organizaciji rada, nove radne situracije kao što su nove radionice ili drugi prostori.
- Angažovano pravno lice Za vršenje porcene rizika angažuje se pravno lice “Sant inženjering doo” Pančevo. ul. Krajiška 28, sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti I zdravlja na radu br. 164-02-00089/2021-01 od 23.06.2020.godine na osnovu ugovora o angažovanju pravnog lica U-6/2020 od 08.10. 2021 godine.
- Odgovorno lice za sprovođenje postupka procene rizika, u skladu sa pravilnikom (u daljem tekstu: stručno lice) je Bojan Šijaković, master inženjer mašinstva, sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu – uverenje br. 152-02-01114/2011-01 od 12.02.2012. godine.
- Ispred Poslodavca lice za koordinaciju i saradnju pri prikupljanju i procenjivanju rizika je Živojin Sorinel direktor
- Fotokopija licence i uverenja za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu sastavni su deo plana sprovođenja postupka procene rizika i akta o proceni rizika.
1.4) Metode za vršenje procene rizika
U izradi procene rizika koristiće se metodologija Instituta za bezbednost i preventivni inženjering, Novi Sad. Procena pojedinačnih rizika na radnom mestu u radnoj sredini se bazira na Kinney method-i.
Rizik se kvantitativno određuje kao proizvod verovatnoće (P), učestalosi (F) i učinka posledice (E).
|
Verovatnoća (P) |
|
|
0.1 |
teško shvatljivo |
|
0.2 |
jedva pojmljivo |
|
0.5 |
shvatljivo, ali malo verovatno |
|
1 |
malo verovatno, ali moguće u nekim slučajevima |
|
3 |
nije aktuelno, ali je moguće |
|
6 |
apsolutno moguće |
|
10 |
predvidivo, očekivano |
|
Učinak posledice (E) |
|
|
|
1 |
mali (male povrede bez bolovanja) |
|
|
2 |
znatan (medicinski tretman i bolovanje) |
|
|
3 |
veliki (povreda sa ozbiljnim posledicama , hospitalizacija, moguć invaliditet) |
|
|
6 |
veoma ozbiljan / jedan smrtni slučaj |
|
|
10 |
katastrofalan (višestruki smrtni ishod) |
|
|
Učestalost (F) |
|
|
1 |
retko (godišnje) |
|
2 |
ponekad (mesečno) |
|
3 |
povremeno (nedeljno) |
|
6 |
redovno (dnevno) |
|
10 |
stalno - kontinualno |
|
|
Index Kinney |
(R = P x F x E) |
|
1 |
R ≤ 20 |
veoma mali rizik – prihvatlivo |
|
2 |
20 < R ≤ 70 |
mali rizik - obratiti pažnju, rešiti ga redovnom procedurom |
|
3 |
70 < R ≤200 |
umeren rizik - primeniti mere, moraju se utvrditi odgovornosti rukovodstva |
|
4 |
200 < R ≤ 400 |
visok rizik - odmah poboljšati situaciju, potrebna brza reakcija od strane višeg rukovodstva |
|
5 |
R > 400 |
ekstremno visok rizik - zaustaviti sve radove, potrebna momentalna akcija od strane najvišeg rukovodstva |
Za ocenu stepena bezbednosti i zravlja na radu za svako radno mesto vrši se analiza rizika vezanih za LISTE OPASNOSTI I ŠTETNOSTI.
Zavisno od ranga rizika prema INDEX KINNEY određuju se korektivne mere.
Ukoliko se ni primenom mera ne mogu svi rizici eliminisati ili smanjiti na prihvatljiv nivo zaključuje se:
DA JE RADNO MESTO JE SA POVEĆANIM RIZIKOM, KAO I UZIMAJUĆI U OBZIR ČLAN 4. STAV 1. TAČKA 24. ZAKONA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU
1.5) Faze i rokove za procenu rizika
Procena rizika će se obaviti u 5 faza, a planirani su sledeći rokovi izvršenja po fazama:
I faza
a) Prikupljanje opštih podataka o poslodavcu.
b) Opis tehnološkog i radnog procesa.
c) Snimanje organizacije rada
d) spisak opreme za rad
e) spisak lične zaštitne opreme
Rok: 15. septembar 2025.godine.
II faza
a) Prikupljanje podataka iz postojeće dokumentacije i izrada potrebnih obrazaca, akata i slično za utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj sredini.
Rok:: 30. septembar 2025.godine.
III faza
a) Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini.
b) Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti.
Rok: 10 oktobar 2025.godine.
IV faza
a) Utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika.
b) Klasifikacija mera i postupaka za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika u smislu većih investicionih ulaganja, odnosno sačinjavanje posebnog programa o potpunom otklanjanju nedostaka sa rokovima realizacije programa.
Rok: 15 oktobar 2025.godine.
V faza
Dostavljanje akta o proceni rizika. Rok: 20 oktobar 2025.godine.
1.6) Način prikupljanja dokumentacije potrebne za procenu rizika
Procena rizika temelji se na sistematskom evidentiranju i procenjivanju svih faktora (opasnosti i štetnosti) u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povrede na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja (profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom) i utvrđivanje mogućnosti odnosno načina sprečavanja i otklanjanja rizika, uz obavezu poslodavca da osigura potrebna finansijska sredstva.
Početne podatke za procenu rizika pribavlja i dostavlja Poslodavac licu koje vrši procenu rizika.
Prvo se vrši obilazak objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije i vrši njihova procena sa aspekta bezbednosti.
U narednoj fazi će procenjivač/či obilaziti radna mesta.
Procenjivači rizika:
- posmatraju okolinu radnog mesta (npr. pristup, uslovi podnih površina, bezbednost mašina, prisustvo prašina i izduvnih gasova, temperatura, osvetlenje, buka itd.)
- prepoznaju zadatke koji se moraju obaviti na radnom mestu (svi zadaci moraju biti opisani kako bi mogli biti uključeni u procenu rizika),
- razmatraju zadatke koji se obavljaju na radnom mestu (evaluacija rizika za sve pojedine poslove),
- posmatraju radni proces (provera da procedure slede uputstva i obavljaju se kako je predviđeno kako ne bi iskrsle nove opasnosti),
- posmatraju oblike rada (procena izloženosti opasnosti),
- razmatraju spoljne faktore koji mogu uticati na radno mesto (npr. vremenski uslovi za radnike koji rade na otvorenom),
- proučavaju psihičke, socijalne i fizičke faktore koji mogu doprineti stresu na radu, njihovoj međusobnoj interakciji, interakciji s faktorima u preduzeću i sredini)
Tom prilikom će biti potrebno da se dostave na uvid:
- Stručni nalazi od prethodnim pregledima (uslovi radne sredine, oprema za rad, električne i gromobranske instalacije),
- Evidencija o obukama zaposlenih, rukovodilaca i predstavnika zaposlenih
- Evidencija lične zaštitne opreme,
- Inspekcijski nalazi o izvršenom nadzoru,
- Izveštaji o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih,
- Podaci o povredama na radu, profesionalnim bolestima i oboljenjima u vezi sa radom,
- Uputstva za bezbedan rad i sl.
Procenjivači će popunjavati upitnike i intervjuisati zaposlene.
1.7) Informisanje procenjivača rizika
Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu prikuplja početne podatke o preduzeću za koje se vrši izrada procene rizika. Nakon uvida u tehnologiju i radne procese datog preduzeća vrši se izbor potrebnih kadrova iz reda procenjivača rizika. Svakom procenjivaču se dostavljaju informacije koje su relevantne za njegovo učešće u kompletnoj proceni rizika. Nakon uvida u obim i vrstu posla za koji su zaduženi procenjivači će pregledati relevantnu tehničku dokumentaciju vezanu za dodeljeni posao. Tu spadaju i zakoni, pravilnici, uputstva za rad, iskustva vezana za slične tehnologije itd.
1.8) Koordinacija između procenjivača rizika
Koordinaciju i organizaciju poslova između procenjivača i lica koja učestvuju u proceni rizika, vrši stručno lice – odgovorno za procenu rizika Milenko Vidaković.
Kontrolu postupka procene rizika i rad procenjivača obavlja napred navedeno stručno lice.
Nadzor i kontrolu postupka procene rizika ispred DOMA ZDRAVLJA »KOVAČICA» KOVAČICA, vrši lice za nadzor i kontrolu - koordinator:
Dr Živojin Sorinel direktor
1.9) Način pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih
Informacija od zaposlenih se pribavlja ličnim kontaktom prilikom obilaska zgrade, prostorije, prostora i konkretnog radnog mesta. Vrši se pregled opreme za rad i uslova rada radnog mesta i radne okoline i anketiranjem sakupljaju podaci koji se odnose na lični utisak zaposlenog u vezi:
- sigurnosti opreme za rad, - uslove rada (štetnosti na radnom mestu), - organizacije rada
- ličnih predloga i sugestija.
Prilikom izrade procene rizika potrebno je vršiti konsultacije sa zaposlenima i/ili predstavnicima zaposlenih o evidentiranim opasnostima.
Po završenoj proceni rizika poslodavac će pismenim putem obavestiti i informisati predstavnike zaposlenih sa rezultatima procene rizika i merama koje su preduzete, kao i merama koje treba preduzeti radi zaštite života i zdravlja zaposlenih i predstavniku zaposlenih dostaviti jedan primerak Akta o proceni rizika.
1.11) Druge radnje potrebne za sprovođenje, izmene i dopune postupka procene rizika
1. Opšti podaci o poslodavcu
|
Poslovno ime (naziv): |
DOM ZDRAVLJA «KOVAČICA» KOVAČICA |
|
Mat. broj: |
08072388 |
|
Sedište: |
Kovačica |
|
Adresa direkcije: |
Kovačica, Šturova br. 42 |
|
Delatnost: |
Ambulantna zdravstvena zaštita |
|
Šifra pretežne delatnosti: |
130120 |
Dom zdravlja «Kovačica» Kovačica osnovan je odlukom SO Kovačica u skladu sa Planom razvoja zdravstvene službe AP Vojvodina u sastavu Medicinskog centra «Južni Banat» Pančevo. Ova zdravstvena ustanova osnovana je kao dom zdravlja
Zdravstvena ustanova na primarnom nivou Dom zdravlja «Kovačica» obavlja zdravstvenu delatnost sa postojećim kadrom u oblasti opšte medicine sa kućnim lečenjem, negom i hitnom medicinskom pomoći, u oblasti zdravstvene zaštite žena, u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite, u oblasti polivalentne patronaže, u oblasti laboratorijske dijagnostike, u oblasti radiološke dijagnostike, u oblasti zdravstve zaštite dece i oblasti apotekarske delatnosti
Podaci o licima koja su zaposlena kod poslodavca, a učestvuju u proceni rizika:
1. Slavica Putić, sekretar
Podaci o licima koja vrše procenu rizika:
Odgovorno lice za sprovođenje postupka procene rizika, u skladu sa pravilnikom (u daljem tekstu: stručno lice) je Bojan Šijaković, master inženjer mašinstva, sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu – uverenje br. 152-02-01114/2011-01 od 12.02.2012. godine.
2. Opis tehnološkog i radnog procesa
2.1. Opis tehnološkog i radnog procesa
Dom zdravlaj «Kovačica» kao zdravstvena ustanova obavlja zdravstvenu delatnost pošto ispunjava zakonom propisane uslove i to:
- Ima određenu vrstu i broj zdravstvenih radnika odgovarajućeg stepena stručne spreme, sa položenim stručnim ispitom za obavljanje određenih poslova i sa odgovarajućom specijalizacijom, naučnim odnosno nastavnim znanjem.
- Ima dijagnostičku, terapeutsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno pružanje zdravstvene zaštite za delatnost kza koju je osnovana.
- Ima odgovarajuće prostorije za prijem obolelih odnosno zdravih lica, za obavljanje dijagnostičkih i terapetskih postupaka lečenja i smeštaj pacijenata, kao i za čuvanje lekova i medicinskih sredstava.
- Ima odgovarajuću vrstu i količinu lekova i medicinskih sredstava koja su potrebna za obavljanje određene zdravstvene delatnosti za koju je i osnovana.
- Ispunjava i druge uslove koje su propisane zakonom kojim se uređuje zaštita od jonizujućeg zračenja
U sprovođenju zdravstvene zaštite zdravstvene ustanove primenjuju se naučno dokazane, proverene i bezbedne zdravstvene tehnologije u prevenciji, dijagnostici, lečenju i rehabilitaciji.
Pod zdravstvenim tehnoloigijama podrazumevaju se sve zdravstvene metode i postupci koji se mogu koristiti u cilju unapređenja zdravlja ljudi, u prevenciji, dijagnostici, i lečenju bolesti, povreda i rehabilitaciji koji obuhvataju bezbedne, kvalitetne i efikasne lekove i medicinska sredstva, medicinske procedure, kao i uslove za pružanje medicinske zaštite
Dom zdravlaj u skladu sa zakonom vodi zdravstvenu dokumentaciju i evidenciju i u propisanim rokovima dostavlja individualne, zbirne i periodične izveštaje nadležnom zavodu odnosno institutu za javno zdravlje, kao i drugim organizacijama na način propisan posebnim zakonom.
Vođenje zdravstvene dokumentacije i unos podataka u zdravstvenu dokumentaciju obavlja ovlašćeno lice koje vodi brigu o tajnosti podataka iz medicinske dokumentacije pacijenta i čuva tu dokumentaciju od neovljaćenog pristupa, kopiranja i zloupotrebe.
Nedeljni raspored rada, početak i završetak radnog vremena u zdravstvenoj ustanovi odredio je osnivač. Rad se obavlja u dve smene (prvoj i drugoj smeni) uz nočno subotnje i nedeljno dežurstvo kao i u dane državnog praznika. Sa potrebom za produženi rad u slučaju epidemija, i otklanjanja posledica prouzrokavanih elementarnim i drugim većim nepogodama i vanrednim prilikama.
Bez obzira na radno vreme koje mu je isteklo zdravstveni radnik u zdravstvenoj ustanovi ne sme napustiti radno mesto dok mu se ne obezbedi zamena, ako bi se time narušilo obavljanje zdravstvene delatnosti i ugozilo zdravlje pacijenata.
Zdravstni i socijalni rad i medicinska praksa predstavlja delatnost od opšteg, ali i posebnog društvenog interesa, zato što je ona u direktnoj funkciji zdravstvene zaštite tj. u funkciji unapređenja, očuvanja zdravlja ljudi, ranog otkrivanja i adekvatnog lečenja bolesti.
Zakonska regulativa uređuje sistem zdravstvene zaštite,prava i obaveze pacijenata, osnivanje zdravstvenih ustanova kao i druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite. Zdravstvena zaštita je organizovana i sveobuhvatna delatnost društva sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja građana i porodice
Zdravstvena delatnost je delatnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, a koja obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti zdravstvene zaštite koja se u skladu u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu zdravstvenih tehnologija, koriste za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi a koju obavlja zdravstvena služba.
Društvenom brigom za zdravlje stanovništva obezbeđuje se zdrvstvena zaštita koja obuhvata:
- očuvanje i unapređenje zdravlja, otkrivanje i suzbijanje faktora rizika za nastanak oboljenja, sticanje znanja i navika o zdravom načinu života.
- Sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti.
- Pravovremena dijagnostika, blagovremeno lečenje, rehabilitacija obolelih i povređenih.
- Informacije koje su stanovništvu ili pojedincu potrebne za odgovorno postupanje i za ostvarivanje prava na zdravlje.
Zravstveni radnik je profesionalno odgovoran za pružanje zdravstvene zaštite građanima uz poštovanje najviših mogućih standarda ljudskih prava i vrednosti, odnosno ima obavezu da poštuje poštuje pravo pacijenta na fizički i psihički integritet i na bezbednost njegove ličnosti, kao i na uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih religijskih i filozofskih ubeđenja.
Zdravstveni radnik ima obavezu da pacijentu da obaveštenje koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku negu.
Zdravstveni radnik (lekar) prilikom pregleda pacijenta utvrđuje stanje i obaveštava pacijenta o:
- Dijagnozi i prognozi bolesti.
- Kratak opis, cilj i korist od predložene medicinske mere, vreme trajanja i moguće posledice preduzimanja odnosno ne preduzimanja predložene medicinske mere.
- Vrstu i verovatnoću mogućih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice.
- Alternativne metode lečenja.
- Moguće promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predložene medicinske mere, kao i moguće nužne promene u načinu života pacijenata.
- Dejstvo lekova i moguće sporedne posledice od dejstva.
U toku pregleda zdravstveni radnik (lekar) usmeno obaveštava pacijenta na način koji je razumljiv pacijentu, vodeći računa o njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnom stanju. Ako lekar ustanovi da postoji ozbiljna opasnost da če obaveštravanje pacijentu znatno naškoditi njegovom zdravlju navedena obaveštenja može dati članu porodice pacijenta.
Nadležni zdravstveni radnik vodi uredno medicinsku dokumentaciju za svakog pacijenta u skladu sa zakonom i da evidentira sve medicinske mere koje su preduzete nad pacijentom a posebno anemnezu, dijagnozu, dijagnostičke mere, terapiju i rezultate terapije, kao i savete date pacijentu.
Na zahtev članova porodice pacijenta daje im na uvid medicinsku dokumentaciju ako su ti podaci od značaja za njegovo lečenje. U svim ostalim slučajevima medicinska dokumentacija pacijenta je službena tajna.
Medicinski radnik prilikom pregleda i pružanja medicinske pomoći pacijentu mora voditi računa o tome da zaštita ćivota i zdravlja pacijenta uvek ima prednost u odnosu na interes društva i nauke.
Ako zdravstveni radnik (lekar) proceni da je priroda bolesti kod bolesnika takva da može da ugrozi život bolesnika ili ćivot drugih lica ili imovinu, može ga uputi na bolničko lečenje.
Zdravstveni radnik (lekar) uvek deluje u smeru zaštite zdravlja i interesa pacijenta. Ne propisuje onaj lek, ako i malo sumnja u kvalitet, bezbednost ili efikasnost tog leka.
Mora biti siguran da je izbor leka od proverenog renomiranog proizvođača i koji je dao pozitivne rezultate u dosadašnjoj primeni.
Prepisivanje lekova koji nemaju dozvolu za stavljanje u promet nije dozvoljena (osim ukoliko je to u skladu sa specifičnim slučajevima dozvoljenim zakonom).
REŽIM ISPISIVANJA LEKA NA LEKARSKI RECEPT
Ispisivanje uključuje sve aktivnosti od momenta prgleda pacijenta, davanje dijagnoze ispisivanja recepta i preuzimanja od strane pacijenta.
-pregled pacijenta od strane lekara,
-razmatranje bilo koje dileme i preduzimanje mera da se dilema reši,
-pravilno ispisivanje recepta,
-tačno signiranje (obeležavanje, pravilan zapis)
-i pružanje adekvatnih informacija i saveta (usmeno).
HIGIJENA
Rad medicinskih radnika prilikom pregleda i pružanja medicinske pomoći pacijentu se mora odvijati u uslovima koji ispunjavaju postavljene standarde za higijenu.
Lična higijena zaposlenih mora biti na visokom nivou.
Sve posekotine ili lezije na koži moraju biti pokrivene zavojem ili hanzaplastom.
Bilo koji zaposleni sa otvorenom ranom ili prenosivom infekcijom moraju to prijaviti lekaru koji će doneti odluku da li mogu biti uključeni u poslove prušanja medicinske pomoći..
U prostoru gde se obavlja zdravstvena zaštita nije dozvoljena priprema i konzumiranje hrane, kao ni pušenje.
ČUVANJE LEKOVA KOJI SADRŽE OPOJNE DROGE
Čuvanje lekova koji sadrže opojne droge propisani su zakonom. U zdravstvenoj ustanovi se lekovi koji sadrže opojne droge čuvaju odvojeno od drugih lekova, u metalnom ormanu, pod ključem i obezbeđeno od pristupa neovlašćenih lica.
2.2. Opis sredstava za rad koja se koriste u radnim procesima
2.2.1. Objekti koji se koriste kao radni i pomoćni prostor
Dom zdravlja «Kovačica», Kovačica, saglasno Uredbi o planu mreže ustanova obuhvata sledeće organizacione jedinice:
1) Služba za zdravstvenu zaštitu odraslih stanovnika, sa sledećom strukturom;
- Odeljenje opšte medicine;
2) Služba za zdravstvenu zaštitu žena, dece i školske dece;
- Odsek za zdravstvenu zaštitu žena
- Odeljenje za zdravstvenu zaštitu dece i školske dece
Z) Služba za hitnu medicinsku pomoć i sanitetski prevoz, polivalentnom patronažom i kućnim lečenjem i negom sa sledećom strukturom;
- Odeljenje za hitnu medicinsku pomoć;
- Odsek za sanitetski prevoz;
- Odsek za kućno lečenje i negu;
- Odsek za polivalentnu patronažu;
4) Služba za specijalističko-konsultativne delatnosti sa laboratorijskom i radiološkom dijagnostikom sa sledećom strukturom;
- Odeljenje laboratorijske dijagnostike
- Odsek za rendgen i ultrazvučnu dijagnostiku
- Odsek fizikalne medicine i rehabilitacije
5) Služba za zdravstvenu zaštitu u oblasti dentalne medicine sa sledećom strukturom;
-Odsek dečije i preventivne stomatologije
-Odsek opšte stomatologije
-Odsek ortopedije vilica
6) Služba za pravne, ekonomsko-finansijske, tehničke i druge slične poslove sa sledećom strukturom u kojoj se organizuju uže sledeće jedicine;
- Odsek za pravne, kadrovske i administrativne poslove;
- Odsek za ekonomsko-finansijske poslove;
- Odsek za tehničke i druge slične poslove:
- Odsek za održavanje objekata;
Dom zdravlja ima obrazovane organizacione jedicine po teritorijalnom principu, i to:
-Zdravstvena stanica Kovačica, Šturova br.42
-Zdravstvena stanica Padina, Trg oslobođenja br.2;
-Zdravstvena stanica Debeljača, Servo Mihalja bb;
-Zdravstvena stanica Crepaja, Trg oslobođenja bb;
-Zdravstvena ambulanta Uzdin, Tudora Vladimiresku br. 178;
-Zdravstvena ambulanta Samoš, Maršala Tita br.28;
-Zdravstvena ambulanta Idvor, Mihajla Pupina bb;
-Zdravstvena ambulanta Putnikovo, Stankova br.Z2;
Objekti Doma zdravlja Kovačica imaju obezbeđene dobre prilazne komunikacije saobraćajnim sredstvima i dovoljan parking prostor.
Za obavljanje zdravstvenih delatnosti u zdravstvenoj ustanovi, pojedine prostorije, u zavisnosti od namene treba da imaju sledeće površine:
Kroz glavni ulaz u dom zdravlja se ulazi u centralni hol. Iz centralnog hola se se bočno odvajaju prostori-čekaonice za ambulante opšte prakse, polikliničke i dispanzersko-savetovališne službe iz kojih se pored kartoteka ulazi u ambulante. Čekaonički prostor treba da bude veličine oko 0,3 m2 po pacijentu. Čekaonica treba da bude svetla izdašno ventilisana (kompletna izmena vazduha najmanje tri puta na sat) što zahteva ugrađivanje veštačke kombinovane ventilacije.Obavezan je i sanitarni čvor za oba pola sa nužničkim kabinama, predprostorima i umivaonicima.Imaju prostoriju za za ostavu čistog i prljavog rublja. Ordinacije su minimum površine od 10 m2, prostorija za intervencije minimum 16 m2,laboratorija minimum 40 m2, i apoteka minimum 45 m2 (oficina 20 m2, materijalka 8 m2, laboratorija za izradu magistralnih lekova i pranje posuđa 10m2,
Zdravstvena delatnost u zdravstvenoj ustanovi, prema Zakonu, može se obavljati u građevinskom objektu u kome su obezbeđeni sledeći opšti uslovi:
1) da su građeni od materijala koji ne sme štetno da utiče na zdravlje ljudi i koji obezbeđuju zvučnu, termo i hidroizolaciju;
2)da su priključeni na električnu i telefonsku mrežu;
3) da su obezbeđeni vodovod, kanalizacija i grejanje;
4) da u radnim prostorijama i sanitarnim čvorovima postoji tekuća hladna i topla voda;
5) da imaju prirodnu i veštačku osvetljenost, i to: u ordinaciji i laboratoriji 250 – 500 luksa, u čekaonici 100 liksa i u hodnicima 50 luksa.
6) da u prostorijama, u zavisnosti od namene bude obezbeđena temperatura od 18 – 25 stepeni Celzijusa;
7) da su podovi i zidovi izgrađeni od materijala koji se može lako održavati i dezinfikovati;
ČUVANJE I SKLADIŠTENJE
a) Veličina prostora za skladištenje mora biti adekvatna, tj. Mora obezbeđivati pravilno čuvanje potrebnih zaliha lekova i ostalih proizvoda u apoteci.
b) Obezbediti dovoljno polica u skladišnom prostoru tako da se ništa ne čuva na podu ili na neadekvatan način.
c) Svi lekovi, kao i hemikalije moraju se čuvati u originalnom pakovanju. Ako se u pojedinim slučajevima neki proizvod ili hemikalija moraju prepakovati, obratiti pažnju da ne dođe do kontaminacije, a sve bitne informacije se moraju naznačiti na novom pakovanju.
d) Svi proizvodi i supstance se moraju čuvati pod odgovarajućim uslovima u skladu sa prirodom i stabilnošću datih proizvoda – zaštita od unakrsne kontaminacije, zaštita od svetlosti, atmosferske vlage i nepoželjnog delovanja temperature.
Termometar u frižideru koji se koristi za čuvanje lekova za koje je propisana temperatura čuvanja od 2 – 80° C, mora biti kalibrisan, a takođe se mora obezbediti redovno kontrolisanje temperature u frižideru.
e) Lako zapaljive i opasne materije se moraju čuvati na adekvatan način – prostor sa dobrom ventilacijom, metalni orman za velike količine, daleko od izvora toplote.
f) Obezbediti postojanje procedure ili uputstva za pravilno čuvanje i skladištenje lekova i drugih proizvoda sa kojima će biti upoznati svi članovi kolektiva apoteke, pri čemu je obavezno da se uključe i principi »Prvi ulaz prvi izlaz« kao i »Prvi istek roka upotrebe (kraći rok) prvi izlaz«.
Čuvanje lekova i drugih materijala u magacinu je u skladu sa specifičnim (uobičajenim) rasporedom. Sve je pravilno obeleženo.
Posebno se obeležava karantin u kome se čuvaju još neispitani proizvodi ili hemikalije ili uvozni lekovi bez potvrde o kontrolu kvaliteta ili prevoda uputstva za upotrebu na srpski jezik.
g) Potrebno je obezbediti da se lekovi koji sadrže opojne droge čuvaju odvojeno, u metalnom ormanu i pod ključem, a vodi se i posebna evidencija nabavke i izdavanja ovih lekova, shodno propisima.
h) Lekovi i drugi proizvodi sa isteklim rokom se čuvaju odvojeno i vidno su obeleženi.
i) Neispravni lekovi ili dr. Proizvodi povučeni iz prometa se čuvaju izdvojeno i vidno obeleženi.
DOBRA PRAKSA U SKLADIŠTENJU
|
Uslovi skladištenja (prosečni) na osnovu testova stabilnosti |
FIP preporuke za sve zemlje (Uzimajući u obzir propise ICH, USP, EU i SZO) |
|
-15°C |
Čuvati u zamrzivaču (između -20°C i -10°C) |
|
5°C |
Čuvati u frižideru (između 2°C i 8°C ) |
|
11°C |
Čuvati na hladnom mestu (između 8°C i 15°C) |
|
25°C / 60% RH |
Čuvati na temperaturi do 25° C (držati prema uputstvima koja dopuštaju izvesna odstupanja ) |
|
30°C / 60% RH |
Čuvati na temperaturi od X ° C do Y° C ( zavisno od rezultata stabilnosti ) |
2.2.2. Oprema za rad
Prema listi za obavljanje zdravstvene deltanosti, koja je sastavni deo Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti, potrebna oprema
Zdravstvena zaštita dece i predškolske dece.
1.Kancelarijski nameštaj
2.Sto za prepovijanje novorođečadi
3.Vaga sa visinomerom
4.Vaga za merenje novorođenčadi
5.Otoman za pregled
6.Aparat za merenje pritiska
7.Stetoskop
8.Reflektor na stalku
9 Pribor za ORL preglede
10.Orman za instrumente
11. Toplomer
12.Špatule
13.Čekić Neurološki
14.Negatoskop
15.Paravan
16Orman za lekove i sanitetski materijal
17.Aparat za kiseonik sa priborom
18.Elektrokardiograf-trokanalni
19.AMBU balon sa maskama
20.Aspirator vakum električni
21.Aparat za inhalacionu i oksigeno terapiju
22.Pribor za male hirrške intervencije
23. Stalak za infuziju
24.Frižider
25.Sterilizator suvi i vodeni
Zdravstvena zaštita žena
1 Radni sto sa kancelarijskim nameštajem
2.Ginekološki sto
3.Reflektor na stalku pokretni
4. Oprema za ginekološki pregled
5.Paravan
6.Dvostepenik
7.Otoman za pregled
8.Kolposkop
10.Pribor za ginekološke intervencije
11. Sterilizator suvi
12.Vaga sa visinometrom
13.Aparat za merenje krvnog pritiska
14.Stetoskop
15.Pelvimetar
16.Kardiotokograf
17.Slušalica za tonove ploda
Opšta medicina
1.Radni sto sa kancelarijskim nameštajem
2.Otoman za pregled
3.Reflektor na stalku
4.Aparat za merenje krvnog pritiska
5.Stetoskop
6.Čekić neurološki
7.Toplomer
8.Špatule
9.Negatoskop
10.Vaga sa visinometrom
11.Osnovni pribor za ORL preglede
12.Oftalmoskop
13.Paravan
14.Orman za lekove i sanitetski materijal
15.Orman za instrumente
16.Aparat za kiseonik sa priborom
17.Frižider
18.Sterilizator suvi i vodeni
19.Pribor za manje hiruške intervencije
20.Aspirator vakuum električni
21.Defibrilator sa elektrokardiografskim monitorom
22 Elektrokardiograf trokanalni
23. Stalak za ifuziju
24. Ležaj specijalni
Hitna medicinska pomoć
1.Elektrokardiograf jednokanalni portabl
2.Defibrilator sa elektrokardiografskim monitorom
3.Aparat za kiseronik sa priborom
4.Aspirator vakuum električni
5 Ambu balon sa maskama
6.Vozilo sanitetsko
7.Vozilo transportno
8.Oprema za urgentno zbrinjavanje bolesnika (imobilizaciju,endotrahealnu intubaciju)
9.Radio stanica
10.Magnetofon.
11.Mobilni telefon
12.Torba lekarska
13.Tobra medicinskog tehničara
Stomatološka zdravstvena zaštita
1.Stomatološki aparat sa mikromotorom i turbinom
2.Stomatološka stolica
3.Stolica terapeutska
4.Sterilizator suvi
5.Autoklav za brzu sterilizaciju
6.Plastični kontejner za odlaganje instrumenata
7.Ultrazvučni aparat za čišćenje sitnih instrumenata
8.Orman za instrumente
9.Stočić za instrumente
10.Metalna kaseta za instrumente
11.Mikser za amalgamkompozite
12.Kavitron
13.Aparat za svetlosnu polimerizaciju
14.Aparat za ispitivanje vitaliteta
15.Termokauter
16.Set za reanimaciju
17.Osnovni set za paradontopatiju
18.Instrumenti za stomatološke intervencije
Rengen dijagnostika
19.Negatoskop
20.Rengen aparat.
21.Aparat zarazvijanje filmova
22.zubotehnička laboratorija sa potrebnom opremom
Radiološka ultra zvučna i ostala dijagnostika
1.Rendgen aparat
2.Stativ za skopiju sa tv lancem
3.Buki sto sa plafonskim stativom i uređajem za tomografiju
4.Aparat za razvijanje rendgen filmova
5. Negatoskop
6.Aparat za kiseonik sa priborom
7.Oprema za ličnu zaštitu od jonizujućeg zračenja
8.Komplet za antišok terapiju
9.Ultrazvučni aparat sa linearnom i konveksnom sondom
10.Elejktrokardiograf
11.Spirograf
Laboratorijska dijagnostika
1.Radni stolovi sa kancelarijskim nameštajem
2.Otoman za pregled
3. Orman za instrumente
4.Laboratoriski sto specijalni
5.Fotokolorimetar
6.Spekrofotometar sa protočnom termokivetom (UV oblast)
7.Mikro centrifuga
8Centrifuga za mikrohematokrit
9.Vaga analitička električna
10.Vaga tehnička
11Analizator za 8 hematoloških parametara
12.Analizator neselektivni višekanalni (glukoza,urea,kreatinin i dr.)
13.Analizator biohemijski selektivni
14.Fotometar plameni
15.Oprema za elektroforezu
16.Koagulometar
17.Urinometar
18.Sterilizator suvi
19.Sušilica za sudove
20.Aparat za destilaciju vode
21.Demineralizator
22.Kupatilo vodeno
23.Frižider sa zamrzivačem
24.Pehametar.
25.Mešalica magnetna
26.Vorteks mikser
27.Rešo
28.Digestor
29.Mašina za pranje laboratorijskog posuđa
30.Termostat
31.Mikroskop binokularni svetlosni
Farmaceutska zdravstvena delatnost
1.Rasdfni sto sa kancelariskim nameštajem
2.PC računar
3.Orman za čubvanje ampuliranih lekova i sanitetskog materijala
4.Frižider
5.Orman i police za hemikalije
6.Orman čelični za opojne droge
2.3. Spisak lične zaštitne opreme
Zaposlenima u Domu zdravlja «Kovačica» dodeljena su sledeća LZO:
|
R.broj |
Radno mesto |
Lično zaštitno sredstvo |
Vreme trajanja |
|
1. |
Doktori medicine |
Radno odelo bele boje beli mantil sa pantalonama Cipele ili klompe Zaštitne hiruške rukavice Zaštitna hiruška maska |
1 godina 1 godina po potrebi po potrebi |
|
2 |
Medicinska sestra |
Radno odelo bele boje Cipele ili klompe Zaštitne hiruške rukavice Zaštitna hiruška maska |
1 godina 1 godina po potrebi po potrebi |
|
3 |
Doktor stomatolog |
Radno odelo bele boje Cipele ili klompe Zaštitne hiruške rukavice Zaštitna hiruška maska |
1 godina 1 godina po potrebi po potrebi |
|
4 |
Diplomirani farmaceut |
Radni mantil Klompe |
1 god 1 god
|
|
5 |
Doktor specijalista radio-dijagnostike |
Radno odelo bele boje Cipele ili klompe Zaštitne hiruške rukavice Zaštitna hiruška maska Oprema za ličnu zaštitu od jonizujućeg zračenja |
1 godina 1 godina po potrebi po potrebi po potrebi |
|
6 |
Farmaceutski tehničar |
Radni mantil Klompe
|
1 god 1 god
|
|
7 |
Spremačice |
Radni mantil Klompe Zaštitna maska hiruka Zaštitne gumene rukavice |
1 god 1 god po potrebi po potrebi |
|
8 |
Administrativno osoblje |
Radni mantil bele boje Cipele ili klompe |
1 godina 1 godina |
2.4. Sirovine i materijali koji se koriste
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal, komponente za laboratorijske analize,komponente za razvijanje filmova u rendgenskoj dijagnostici,komponente za stomatološku protetiku, kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
2.4.1. Lekovi koji se izdaju bez recepta
Lekovi koji imaju malu toksičnost, veliku terapijsku širinu, bezbednost u predoziranju, minimalne interakcije, čije su indikacije dobro poznate pacijentu - korisniku i služe za samolečenje, izdaju se u apotekama bez recepta.
Ovde spadaju:
- kombinacije vitamina i minerala u dozama koje odgovaraju preporučenim dnevnim dozama,
- antihistaminici za lokalnu primenu,
- nenarkotični analgetici i antipiretici i njihove kombinacije u dozama koje ne izazivaju toksične efekte,
- lekovi koji deluju na bolesti oka i uha,
- lekovi za lokalnu i oralnu terapiju nosne sluznice,
- sekretolitici i mukolitici,
- eupeptici i antacidi,
- laksativi i karminativi,
- antidijaroici,
- antimikotici i dermatici za lokalnu primenu,
- antireumatici za lokalnu primenu,
- herbalni proizvodi blagog dejstva i biljne čajeve kao i mešavine čajeva,
- lokalni preparati koji se primenjuju u bolestima vena,
- medicinska sredstva odredjenih klasa.
2.4.2 Lekovi sa psihotropnim ili narkotičkim dejstvom
Lekovi koji sadrže opojne droge ili psihotropne supstance u skladu sa međunarodnim konvencijama iz ove oblasti, izdaju se u skladu sa specifičnim režimom izdavanja određenim u dozvoli za njihovo stavljanje u promet.
2.4.3. Tradicionalni, homeopatski i lekovi čiji je režim izdavanja bez recepta, prodaju se u apotekama.
Lekovi se ne mogu izdavati, odnosno prodavati protivno uslovima i režimu izdavanja lekova utvrđenih u dozvoli za njihovo stavljanje u promet.
2.4.5. MEDICINSKA SREDSTVA
Medicinskim sredstvom u smislu ovog zakona smatraju se:
a) svaki instrument, aparat, uređaj i proizvod koji se primenjuje na ljudima i životinjama, bilo da se koriste samostalno ili u kombinaciji, uključujući i softver potreban za pravilnu primenu, radi:
- utvrđivanja dijagnoze, prevencije, praćenja, lečenja ili ublažavanja bolesti
- utvrđivanja dijagnoze, praćenja, lečenja ili ublažavanja povreda ili invaliditeta
- ispitivanja, zamene ili modifikacije anatomskih ili fizioloških funkcija
- kontrole začeća
b) dijagnostičko medicinsko sredstvo "in vitro" koje obuhvata reagens, proizvod reagenasa, materijal za kontrolu i kalibraciju, komplet reagensa, instrument, aparaturu, opremu ili sistem koji se koristi samostalno ili u kombinaciji namenjen za upotrebu u "in vitro" uslovima za ispitivanje uzoraka, uključujući krv i uzorke tkiva dobijene od ljudskog organizma, radi obezbeđivanja informacija:
- koje se odnose na fiziološka ili patološka stanja
- koje se odnose na kongenitalne anomalije
- za određivanje sigurnosti i kompatibilnosti potencijalnog primaoca
- za praćenje terapijskih postupaka
c) pomoćno sredstvo koje po definiciji nije medicinsko sredstvo a označava proizvod koji u kombinaciji sa medicinskim sredstvom omogućava funkcionisanje u skladu sa njegovom namenom;
d) medicinsko sredstvo proizvedeno po narudžbini za određenog korisnika (proizvod izrađen u skladu sa pisanim uputstvom odgovarajućeg stručnjaka, gde sam proizvod ima posebne osobine);
e) medicinsko sredstvo namenjeno kliničkom ispitivanju (sredstva koja koriste zdravstveni radnici u funkciji kliničkog ispitivanja).
3. Snimanje organizacije rada
Na osnovu snimljenog stanja može se zaključiti da u Domu zdravlja «Kovačica» poslovi se obavljaju po radnim mestima koja su utvrđena prema Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova doma zdravlja «KOVAČICA» . Poslove obavljaju zdravstveni radnici, zdravstveni saradnici i drugi radnici.Poslove i radne zadatke iz delokruga Doma zdravlja, zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici obavljaju u okviru timskog rada, primenjujući samo proverene i naučno dokazane metode i postupke i pridržavajući se Hipokratove zakletve i Kodeksa etike zdravstvenih radnika.
Zaposleni su raspoređeni na radna mesta u skladu sa Zakonom, zahtevima i potrebama procesa rada, dostignućima medicinskih i drugih nauka i tehnologija koja se primenjuju u Domu zdravlja.Zaposleni obavljaju sve poslove i radne zadatke radnog mesta na kojima su raspoređeni kao i poslove koji po svojoj prirodi i sadržini odgovaraju njihovoj stručnoj spremi.
3.1. Unutrašnja organizacija
Poslovi u Domu zdravlja «Kovačica», u skladu sa organizacijom, razvrstani su po složenosti, odgovornosti i stručnoj spremi, u jedanajst osnovnih grupa:
- poslovi sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima i poslovi koordinacije
- poslovi opšte medicine
- hitna medicinska pomoć
- stomatološka zdravstvena zaštita
- zdravstvena zaštita žena i dece
- dispanzersko – specijalistička služba
- radiološka dijagnostika
- laboratorijska dijagnostika
- fizikalna medicina i rehabilitacija
- poslovi farmaceutske delatnosti-apoteka
- služba za opšte pravne i ekonomsko-finansijske poslove.
3.2. Snimak organizacije rada poslodavca
Uvidom u pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova doma zdravlja «KOVAČICA» utvrđeno je sledeće:
Ovim Pravilnikom se utvrđuje unutrašnja organizacija Doma zdravlja, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim mestima.
O vrsti i opisu poslova, broju zaposlenih, mestima rada, posebnim uslovima rada, premeštaju na druge poslove i druga mesta rada odlučuje direktor Doma zdravlja «Kovačica».
Za zasnivanje radnog odnosa pored oštih uslova (stručna sprema, radno iskustvo) mogu se predvideti i posebni uslovi kao: stručni ispit odnosno specijalistički ispit, radno iskustvo, probni rad, znanje stranog jezika, rad na računaru. i drugo.
Pod vrstom i opisom poslova podrazumevaju se odgovarajući poslovi iz delatnosti Doma zdravlja «Kovačica» utvrđenih Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima i drugim opštim aktima.
Pod odgovarajućim poslom, smatra se posao za čije obavljanje se zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.
Pod mestom rada podrazumevaju se odgovarajući poslovi koji se obavljaju u sedištu Doma zdravlja«Kovačica», odnosno u njenim organizacionim delovima.
Pod drugim mestom rada podrazumevaju se odgovarajući poslovi koji se obavljaju izvan sedišta Doma zdravlja «Kovačica», odnosno izvan njenih organizacionih delova.
Radni odnos u Domu zdravlja «Kovačica» može da zasnuje lice, koje pored oštih uslova utvrđenih Zakonom o radu ispunjava i druge posebne uslove utvrđene ovim Pravilnikom, u skladu sa opštim aktima Ustanove.
Drugi posebni uslovi su:
- vrsta i stepen stručne spreme,
- položen stručni ispit,
- specijalizacija,
- radno iskustvo,
- rad na računarima,
- poznavanje stranih jezika.
Dnevni odmor je 30 minuta, a vreme odmora je usklađeno sa poslom koji obavljaju.
Nedeljni i godišnji odmor su određeni ugovorima o radu, a u skladu sa Zakonom o radu.
4. Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini
Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini vrši se na osnovu podataka koji se prikupljaju iz dokumentacije kojom raspolaže poslodavac, posmatranjem i praćenjem procesa rada na radnom mestu, pribavljanjem potrebnih informacija od zaposlenih i informacija iz drugih izvora i razvrstavanjem u vrste prikupljenih podataka, odnosno mogućih opasnosti i štetnosti na koje ti podaci ukazuju.
Pri utvrđivanju podataka o opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj sredini polazi se od postojećeg stanja bezbednosti i zdravlja na radu
= važeći stručni nalazi o izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i pregleda i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija elektroinstalacija
Prilikom izrade Akta o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj sredini nisu dostavljeni su na uvid stručni nalazi o pregledu i proveri elektroinstalacija u objektima i radnim prostorijama.
= važeći nalazi o izvršenim ispitivanjima uslova radne sredine =
MIKROKLIMA, OSVETLJENJE
Prilikom izrade Akta o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj sredini nisu dostavljeni su na uvid stručni nalazi o pregledu i proveri mikroklime i osvetljenosti u objektima i radnim prostorijama.
BIOLOŠKE ŠTETNOSTI
= važeći nalazi o izvršenim ispitivanjima uslova radne sredine bioloških štetnosti nisu dostavljeni=
=izveštaji o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom=
Prilikom zapošljavanja radnik je u obavezi da obavi prethodni lekarski pregled kojim se utvrđuje opšta radna sposobnost.
Dostavljeni su izveštaji o periodičnim pregledima zaposlenih u koji rade u odeljenju rendgen dijagnostike i pneumoftiziološke zaštite.
= podaci o povredama na radu, profesionalnim bolestima i oboljenjima u vezi sa radom=
Do sada nije bilo povreda na radu.
=podaci o ličnoj zaštitnoj opremi =
Prema Pravilniku o pripadajućim ličnim zaštitnim sredstvima Društvo je obezbedilo radnicima koji obavljaju rad u radnim prostorijama Doma zdravlja «Kovačica» sledeća lična zaštitna sredstva:
- radne mantile
- radna odela
- cipele ili klompe.
- zaštitne rukavice hiruške
- zaštitnu masku hirušku
- zaštitne rukavice gumene
- zaštitne rukavice kožne
- Oprema za ličnu zaštitu od jonizujućeg zračenja
- Zaštitno radno odelo za vozače
- Fluoroscentni prsluk za vozače i osoblja hitne pomoći
- Zaštitna zimska jakna za osoblje hitne pomoći
=inspekcijski nalazi o izvršenom nadzoru=
Nije prikazan na uvid zapisnik sastavljen od strane inspektora rada o izvršenom redovnom inspekcijskom nadzoru nad sprovođenjem propisanih mera zaštite na radu.
=uputstva za bezbedan rad=
Nisu prikazana uputstva za bezbedan rad na opremi i uređajima.
Opasnosti i štetnosti grupišu se u zavisnosti od njihove vrste i prirode.
Opasnosti se grupišu u:
1) mehaničke opasnosti, koje se pojavljuju korišćenjem opreme za rad, kao što su:
(1) nedovoljno zaštićeni rotirajući i/ili pokretni delovi koji mogu zdrobiti, odseći, ubosti, udariti zahvatiti ili povući zaposlenog,
(2) slobodno kretanje delova ili materijala (padanje, kotrljanje, klizanje, prevrtanje, letenje, ljuljanje, obaranje i sl.) koji mogu naneti povredu zaposlenom,
(3) unutrašnji transport i kretanje mašina ili vozila,
(4) opasnost od eksplozije i požara (npr. trenje, oprema pod pritiskom),
(5) nemogućnost pravovremenog napuštanja mesta rada, izloženost zatvaranju, mehaničkom udaru, poklapanju i sl.,
(6) drugi faktori koji mogu da se pojave kao izvori mehanički opasnosti;
2) opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta, kao što su:
(1) opasne površine (podovi i sve vrste gazišta, površine sa kojima zaposleni dolazi u dodir, a koje imaju oštre ivice – rubove, šiljke, grube površine, izbočene delove, i sl.),
(2) rad na visini ili rad u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu,
(3) rad u skučenom, ograničenom ili opasnom prostoru (između dva ili više fiksiranih delova, između pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan, i sl.),
(4) mogućnost klizanja ili spoticanja (mokre, klizave površine i dr.),
(5) fizička nestabilnost radnog mesta,
(6) moguće posledice ili smetnje usled obaveznog korišćenja lične zaštitne opreme,
(7) uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada,
(8) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog mesta i načinom rada;
3) opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem električne energije, kao što su:
(1) opasnosti od električnog udara u normalnim uslovima rada (kontakt sa delovima električne instalacije i opreme za rad pod naponom),
(2) opasnosti od električnog udara u slučaju nastanka kvara (pojava ili predugo zadržavanje opasnog napona dodira usled oštećenja električne izolacije),
(3) opasnosti od toplotnog dejstva koje razvijaju električna oprema i električne instalacije (pregrevanje usled preopterećenja provodnika i kratkog spoja, požar kao posledica nastanka lošeg električnog kontakta, električnog luka ili varničenja, pregrejanosti izvora svetlosti i njihovih komponenti, pregrejanost kućišta električne opreme, pregrevanje usled dodatne toplotne izolacije itd.),
(4) opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pražnjenja,
(5) opasnosti od štetnog uticaja elektrostatičkog naelektrisanja,
(6) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korišćenjem električne energije;
4) opasnosti koje potiču od fizičkih i hemijskih svojstava hemijskih materija (eksplozivnost, zapaljivost, samoreaktivnost, nestabilnost i dr.);
5) druge opasnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu uzrok povrede na radu, profesionalne bolesti ili bolesti u vezi sa radom.
Štetnosti se grupišu u:
Štetnosti se grupišu u:
1) štetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada, kao što su:
(1) hemijske štetnosti (toksičnost, karcinogenost, mutagenost hemijskih materija i dr. usled udisanja, gutanja, gušenja, unošenja u organizam, prodor u telo kroz kožu, nedostatak kiseonika i sl.),
(2) azbest,
(3) fizičke štetnosti – buka (kontinualna, diskontinualna, impulsna i ometajuća) i vibracije (vibracije šaka-ruka i vibracije celo telo),
(4) biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost),
(5) štetni uticaji mikroklime (temperatura, vlažnost i brzina strujanja vazduha),
(6) neodgovarajuća – nedovoljna osvetljenost,
(7) štetni uticaji zračenja jonizujućeg ili nejonizujućeg (toplotno, lasersko, ultrazvučno, elektromagnetsko, ultraljubičasto, infracrveno, optičko zračenje i dr.),
(8) štetni klimatski uticaji (rad na otvorenom pri uslovima visokih ili niskih temperatura, relativna vlažnost, ultraviolentno zračenje, brzina vetra i dr.),
(9) druge štetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu uzrok povrede na radu, profesionalne bolesti ili bolesti u vezi sa radom;
2) štetnosti koje proističu iz psihičkih i psihofizioloških napora koji se uzročno vezuju za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja, kao što su:
(1) napori ili telesna naprezanja (ručno prenošenje tereta, guranje ili vučenje tereta, razne dugotrajne povećane telesne aktivnosti i sl.),
(2) nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, čučanje, klečanje i sl.),
(3) napori pri obavljanju određenih poslova koji prouzrokuju psihološka opterećenja (stres, monotonija i sl.),
(4) odgovornost u primanju i prenošenju informacija, korišćenje odgovarajućeg znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima ponašanja, odgovornost za brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad, odgovornost u rukovođenju i sl.;
3) štetnosti vezane za organizaciju rada, kao što su: rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad), rad u smenama, skraćeno radno vreme, rad noću, pripravnost za slučaj intervencija i sl.;
4) ostale štetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao što su:
(1) štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima, lica na obezbeđenju, i sl.),
(2) rad sa životinjama,
(3) rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom,
Prateći navedenu podelu opasnosti i štetnosti su razvrstane tabelarno u okviru svakog radnog mesta. Za svaku utvrđenu opasnost i štetnost je procenjen rizik.
Za svako radno mesto su utvrđeni poslovi koji se obavljaju kao i uslovi na radu u radnoj sredini. Posmatran je i obim posla kao i broj izvršilaca da bi se utvrdilo da li su zaposleni preopterećeni poslom.
5. Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti
5.1. Način i metoda za procenu rizika
Za svako radno mesto su procenjeni fizički i psihofiziološki zahtevi. Utvrđeno je da li ima ručne manipulacije teretom i u kom obimu.
Procenjen je ritam rada, karakter rada i težina rada sa aspekta fizičkog opterećenja.
Takođe, izvršena je neposredna procena psihofiziološkog opterećenja.
Utvrđeno je koja sredstva za rad zaposleni koristi, koji materijali (sirovine) se pojavljuju u procesu rada. Za opasne materije je utvrđen karakter materije, procenjena dužina ekspozicije zaposlenog.
Procena rizika se određuje na osnovu:
- verovatnoće nastanka,
- ekspozicije i
- težine moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom.
Osnovni parametri za procenu rizika su verovatnoća da će navedena opasnost/štetnost izazvati povredu/oboljenje i težina povrede/oboljenja u najgorem slučaju.
Verovatnoća da će se desiti povreda/oboljenje je dobijena na osnovu analize postojećeg stanja zaštite na radnom mestu i dužine ekspozicije zaposlenog navedenoj opasnosti/štetnosti.
Utvrđene opasnosi i štetnosti su upoređene sa propisanim, dozvoljenim vrednostima.
Procena R I Z I K A se određuje na osnovu: METODA – INDEX KYNNEI
INDEX KINNEY: R=ExPxF
|
RIZIK |
|||
|
1 |
R ≤ 20 |
Veoma mali rizik |
- Prihvatljivo
|
|
2 |
20 < R ≤ 70 |
Mali rizik |
- Obratiti pažnju, rešiti ga redovnom procedurom – radnim uputstvom |
|
3 |
70 < R ≤ 200 |
Umeren rizik |
- Primeniti mere, moraju se utvrditi odgovornosti rukovodstva |
|
4 |
200 < R ≤ 400 |
Visoki rizik |
- Odmah poboljšati situaciju, potrebna brza reakcija od strane višeg rukovodstva |
|
5 |
R > 400 |
Ekstremno visoki rizik |
- Zaustaviti sve radove, potrebna momentalna akcija od strane najvišeg rukovodstva |
UČINAK – POSLEDICE – E
1 mali (male povrede bez bolovanja)
2 znatne (medicinski tretman i bolovanje)
3 ozbiljne (povreda sa ozbiljnim posledicama, hospitalizacija, moguć invaliditet)
6 veoma ozbiljne/ 1 smrtni slučaj
10 katastrofalno – višestruki smrtni ishod
VEROVATNOĆA – P
0,1 teško shvatljivo
0,2 jedva pojmljivo
0,5 shvatljivo, ali malo verovatno
1 malo verovatno, ali moguće u nekim slučajevima
3 moguće
6 sasvim moguće
10 predvidivo, očekivano
UČESTALOST – F
1 retko (godišnje)
2 ponekad (mesečno)
3 povremeno (nedeljno)
6 redovno (dnevno)
10 stalno – kontinualno
5.2. Procena rizika za radna mesta u radnoj sredini
1. RADNO MESTO: DIREKTOR DOMA ZDRAVLJA
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
/dOM ZDRAVLJA «KOVAČICA» KOVAČICA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
Visoko obrazovanje: -na integrisanim akademskim studijama iz oblasti medicine,stomatologije i farmacije po propisu koji utvrđuje visoko obrazovanje počev od 10.septembra 2005.godine, i završena specijalizacija iz određenih grana medicine, stomatologije ili farmacije u skladu sa Pravilnikom o specijalizacijama i užim specijalizacijama zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika počev od 10.septembra 2005.godine; -na studijama drugog stepena (master akademske studije) iz oblasti prava, ekonomije i organizacionih nauka po propisima koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10.septembra 2005. godine; -na osnovnim studijama iz iz oblasti medicine,stomatologije ili farmacije, u trajanju od najmanje pet godina po propisu koji je utvrđivao visoko obrazovanje do 10.septembra 2005.godine i završene specijalizacije iz određenih grana medicine, stomatologije ili farmacije u skladu sa Pravilnikom o specijalizacijama i užim specijalizacijama zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika; - akreditovana edukacija iz oblasti zdravstvenog menadžmenta; -na osnovnim studijama iz oblasti prava,ekonomije i organizacionih nauka u trajanju od najmanje četiri godine ,po propisu koji je utvrđivao visoko obrazovanje do 10.septembra .2005.godine; -na osnovnim studijama iz iz oblasti medicine,stomatologije ili farmacije, u trajanju od najmanje pet godina po propisu koji je utvrđivao visoko obrazovanje do 10.septembra 2005.godine |
|
Radno iskustvo: |
-najmanje pet godina radnog iskustva kao rukovodilac zdravstvene ustanove ili rukovodilac organizacione jedinice u Domu zdravlja |
Opis poslova:
organizuje rad i rukovodi procesom rada u Domu zdravlja
-koordinira rad unutrašnjih organizacionih jedinica
-donosi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova
-predstavlja i zastupa Dom zdravlja
sprovodi utvrđenu poslovnu i zdravstvenu politiku
-podnosi Upravnom odboru izveštaje o poslovanju,
-odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih iz radnih odnosa,
-obezbeđuje minimum procesa rada u skladu sa propisima za vreme štrajka,
-vrši i druge poslove predviđene zakonom i drugim propisima, Statutom i drugim opštim aktima Doma zdravlja
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
R. br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
Kancelarija |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
X |
/ |
/ |
/ |
/ |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- telefon,
- kancelarijski pribor.
Uslovi na radu
U poslovnom prostoru gde se nalazi radno mesto direktora doma zdravlja uslovi rada odgovaraju administrativnim poslovima tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad.
Primenjene mere zaštite
Rukovodilac je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Rukovodilac je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
x |
|
|
|
|
Sedenje |
|
|
x |
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
|
x |
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
x |
|
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
|
x |
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
x |
|
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
|
(2) |
(0,5) |
(6) |
||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||
Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
||||
|
33 |
Odgovornost za rad |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
|
33 |
Odgovornost za zakonitost poslovanja |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
znatne
|
moguće
|
kontinualno
|
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
.
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
0,5 |
6 |
6 |
2 |
|
16 |
Opas. od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za rad |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za zakonitost poslovanja |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz velike količine i brzih promena informacija,
- iz potrebe zakonitosti poslovanja
- iz odgovornosti za upravljanje
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa,
- iz nemogućnosti da se uočeni problem uspešno i blagovremeno reši i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
- dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
- lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
- efekta odsjaja i bljeska,
- loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
2.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
3.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke rukovodilaca za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto DIREKTOR NIJE RADNO MESTO SA POVEĆANIM RIZIKOM.
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema na radu:
Radni mantil bele boje
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Nema.
2. RADNO MESTO: POMOĆNIK DIREKTORA DOMA ZDRAVLjA ZA MEDICINSKE POSLOVE
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
/dOM ZDRAVLJA «KOVAČICA» KOVAČICA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
Visoko obrazovanje: -na integrisanim akademskim studijama iz oblasti medicine,stomatologije i farmacije po propisu koji utvrđuje visoko obrazovanje počev od 10.septembra 2005.godine, i završena specijalizacija iz određenih grana medicine, stomatologije ili farmacije u skladu sa Pravilnikom o specijalizacijama i užim specijalizacijama zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika počev od 10.septembra 2005.godine; -na studijama drugog stepena (master akademske studije) iz oblasti prava, ekonomije i organizacionih nauka po propisima koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10.septembra 2005. godine; -na osnovnim studijama iz iz oblasti medicine,stomatologije ili farmacije, u trajanju od najmanje pet godina po propisu koji je utvrđivao visoko obrazovanje do 10.septembra 2005.godine i završene specijalizacije iz određenih grana medicine, stomatologije ili farmacije u skladu sa Pravilnikom o specijalizacijama i užim specijalizacijama zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika; - akreditovana edukacija iz oblasti zdravstvenog menadžmenta; -na osnovnim studijama iz oblasti prava,ekonomije i organizacionih nauka u trajanju od najmanje četiri godine ,po propisu koji je utvrđivao visoko obrazovanje do 10.septembra .2005.godine; -na osnovnim studijama iz iz oblasti medicine,stomatologije ili farmacije, u trajanju od najmanje pet godina po propisu koji je utvrđivao visoko obrazovanje do 10.septembra 2005.godine |
|
Radno iskustvo: |
- najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti zdravstvene zaštite |
Broj izvršilaca: 1
Opis poslova:
- izvršava naloge direktora zdravstvene ustanove i učestvuje u sprovođenju odluka organa upravljanja;
- koordinira rad organizacionih jedinica u cilju racionalnijeg poslovanja;
- učestvuje u planiranju strategije razvoja zdravstvene ustanove;
- učestvuje u planiranju potreba za nabavku opreme, lekova i medicinskih sredstava;
- obavlja poslove obrazovne i naučno-istraživačke delatnosti;
- analizira kadrovsku obezbeđenost i potrebi organizacionih jedinica koje obavljaju zdravstvenu delatnost i u skladu sa Kadrovskim planom, daje odgovarajuće predloge direktoru;
- obavlja i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom;
obavlja poslove doktora medicine specijaliste izabranog lekara za odrasle
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
R. br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
Kancelarija |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
X |
/ |
/ |
/ |
/ |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- telefon,
- kancelarijski pribor.
Uslovi na radu
U poslovnom prostoru gde se nalazi radno mesto POMOĆNIKA DIREKTORA DOMA ZDRAVLjA ZA MEDICINSKE POSLOVE uslovi rada odgovaraju administrativnim poslovima tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad.
Primenjene mere zaštite
Rukovodilac je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Rukovodilac je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
x |
|
|
|
|
Sedenje |
|
|
x |
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
|
x |
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
x |
|
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
|
x |
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
x |
|
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
|
(2) |
(0,5) |
(6) |
||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||
Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
||||
|
33 |
Odgovornost za rad |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
|
33 |
Odgovornost za zakonitost poslovanja |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
znatne
|
moguće
|
kontinualno
|
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
0,5 |
6 |
6 |
2 |
|
16 |
Opas. od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za rad |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za zakonitost poslovanja |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz velike količine i brzih promena informacija,
- iz potrebe zakonitosti poslovanja
- iz odgovornosti za upravljanje
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa,
- iz nemogućnosti da se uočeni problem uspešno i blagovremeno reši i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
- dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
- lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
- efekta odsjaja i bljeska,
- loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
2.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
3.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke rukovodilaca za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto POMOĆNIK DIREKTORA DOMA ZDRAVLjA ZA MEDICINSKE POSLOVE NIJE RADNO MESTO SA POVEĆANIM RIZIKOM.
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema na radu:
Radni mantil bele boje
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Nema.
3. RADNO MESTO: POMOĆNIK DIREKTORA DOMA ZDRAVLjA ZA EKONOMSKE POSLOVE
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
DOM ZDRAVLJA «KOVAČICA» KOVAČICA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
- na studijama drugog stepena (master akademske studije) iz oblasti društveno humanističkih nauka, prirodno matematičkih, tehničko tehnoloških i organizacionih nauka po propisu koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005. godine;; - na osnovnim studijama iz oblasti društveno humanističkih nauka, prirodno matematičkih, tehničko tehnoloških i organizacionih nauka u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je utvrđivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine |
|
Radno iskustvo: |
-najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti zdravstva. |
Broj izvršilaca na radnom mestu: 1
Opis poslova:
- izvršava naloge direktora zdravstvene ustanove i učestvuje u sprovođenju odluka organa upravljanja;
koordinira rad organizacionih jedinica u cilju racionalnijeg poslovanja;
učestvuje u planiranju strategije razvoja zdravstvene ustanove;
učestvuje u planiranju potreba za nabavku opreme,lekova i medicinskih sredstava;
obavlja poslove obrazovne i naučno-istraživačke delatnosti;
analizira kadrovsku obezbeđenost i potrebi organizacionih jedinica koje obavljaju zdravstvenu delatnost i u skladu sa Kadrovskim planom, daje odgovarajuće predloge direktoru;
obavlja i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom.
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
R. br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
Kancelarija |
|
2. |
Teren |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
/ |
/ |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- telefon,
- kancelarijski pribor.
Uslovi na radu
U poslovnom prostoru gde se nalazi radno mesto POMOĆNIKA DIREKTORA DOMA ZDRAVLjA ZA EKONOMSKE POSLOVE uslovi rada odgovaraju administrativnim poslovima tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad.
Primenjene mere zaštite
Rukovodilac je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Rukovodilac je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
x |
|
|
|
|
Sedenje |
|
|
x |
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
x |
|
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
x |
|
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
x |
|
|
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
x |
|
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
x |
|
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
x |
|
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
x |
|
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
a) Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
|
(2) |
(0,5) |
(6) |
||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||
b) Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
||||
|
33 |
Odgovornost za rad |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
|
33 |
Odgovornost za zakonitost poslovanja |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
c) Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
0,5 |
6 |
6 |
2 |
|
16 |
Opas. od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za rad |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za zakonitost poslovanja |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz potrebe zakonitosti poslovanja
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz odgovornosti rukovođenja
- iz nemogućnosti da se uočeni problem uspešno i blagovremeno reši i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog;
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
- dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
- lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
- efekta odsjaja i bljeska,
- loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
2.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
3.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto POMOĆNIK DIREKTORA DOMA ZDRAVLjA ZA EKONOMSKE POSLOVE NIJE RADNO MESTO SA POVEĆANIM RIZIKOM
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema na radu:
Ne zahteva se.
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Nema
4. RADNO MESTO: POMOĆNIK DIREKTORA DOMA ZDRAVLjA ZA NEMEDICINSKA PITANjA
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
DOM ZDRAVLJA «KOVAČICA» KOVAČICA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
- na studijama drugog stepena (master akademske studije) iz oblasti društveno humanističkih nauka, prirodno matematičkih, tehničko tehnoloških i organizacionih nauka po propisu koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005. godine;; - na osnovnim studijama iz oblasti društveno humanističkih nauka, prirodno matematičkih, tehničko tehnoloških i organizacionih nauka u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je utvrđivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine; |
|
Radno iskustvo: |
-najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti zdravstva. |
Broj izvršilaca na radnom mestu: 1
Opis poslova:
- izvršava naloge direktora zdravstvene ustanove i učestvuje u sprovođenju odluka organa upravljanja;
koordinira rad organizacionih jedinica u cilju racionalnijeg poslovanja;
učestvuje u planiranju strategije razvoja zdravstvene ustanove;
učestvuje u planiranju potreba za nabavku opreme,lekova i medicinskih sredstava;
obavlja poslove obrazovne i naučno-istraživačke delatnosti;
analizira kadrovsku obezbeđenost i potrebi organizacionih jedinica koje obavljaju zdravstvenu delatnost i u skladu sa Kadrovskim planom, daje odgovarajuće predloge direktoru;
obavlja i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom.
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
R. br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
Kancelarija |
|
2. |
Teren |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
/ |
/ |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- telefon,
- kancelarijski pribor.
Uslovi na radu
U poslovnom prostoru gde se nalazi radno mesto pomoćnika direktora doma zdravlja za nemedicinska pitanja uslovi rada odgovaraju administrativnim poslovima tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad.
Primenjene mere zaštite
Rukovodilac je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Rukovodilac je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
x |
|
|
|
|
Sedenje |
|
|
x |
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
x |
|
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
x |
|
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
x |
|
|
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
x |
|
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
x |
|
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
x |
|
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
x |
|
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
|
(2) |
(0,5) |
(6) |
||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||
Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
||||
|
33 |
Odgovornost za rad |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
|
33 |
Odgovornost za zakonitost poslovanja |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|
(2) |
(3) |
(10) |
||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
0,5 |
6 |
6 |
2 |
|
16 |
Opas. od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za rad |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za zakonitost poslovanja |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz potrebe zakonitosti poslovanja
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz odgovornosti rukovođenja
- iz nemogućnosti da se uočeni problem uspešno i blagovremeno reši i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog;
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
- dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
- lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
- efekta odsjaja i bljeska,
- loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
2.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
3.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto POMOĆNIK DIREKTORA DOMA ZDRAVLjA ZA NEMEDICINSKA PITANjA NIJE RADNO MESTO SA POVEĆANIM RIZIKOM
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema na radu:
Ne zahteva se.
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Nema
5. Radno mesto: GLAVNA SESTRA DOMA ZDRAVLjA
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
/DOM ZDRAVLJA «KOVAČICA» KOVAČICA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
Visoko obrazovanje: -na osnovnim studijama prvog stepena (strukovne/akademske) po propisima koji utvrđuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005.godine; -na osnovnim studijama u trajanju od najmanje dve godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005.godine; izuzetno: ako u zdravstvenoj ustanovi ne postoji kadar u radnom odnosu sa navedenom stručnom spremom: - srednje obrazovanje zdravstvene struke u trajanju od četiri godine i najmanje 20 godina radnog iskustva u oblasti zdravstvene zaštite |
|
Radno iskustvo: |
20 godina |
Broj izvršilaca: 1
Opis poslova:
- organizuje rad zaposlenog medicinskog osoblja sa višom ili srednjom stručnom spremom medicinskog smera, pravi raspored dežurstva za kadar za koji je zadužena, u saradnji sa rukovodiocem organizacione jedinice i direktorom
-planira, organizuje, koordinira, kontroliše i usklađuje rad medicinskih sestara/tehničara u oblasti procesa zdravstvene nege i podrške pacijenata, u skladu sa programom, ciljevima i radom Doma zdravlja
-vrši unutrašnju proveru kvaliteta rada medicinskih sestara/tehničara i za to odgovara direktoru Doma zdravlja
-nadzire rad medicinskog osoblja sa višom i srednjom stručnom spremom, učestvujeu procesu planiranja, kontroli i statističkom izveštavanju kao i praćenju kvaliteta rada u saradnji sa neposrednim rukovodiocem;
-nadzire rad pomoćnog osoblja za održavanje, a u vezi higijene prostora, opreme, medicinske odeće i sl.
-blagovremeno obezbeđuje trebovanje potrošnog materijala za sve službe;
-organizuje i prati sprovođenje pripravničke obuke pripravnika sa višom i srednjom stručnom spremom medicinskog smera;
-vodi evidenciju o radnom vremenu i odsustvovanju zaposlenih s posla, u saradnji sa načelnikom službe,popunjava radne liste za obračun zarada;
-kontroliše poštovanje utvrđenih procedura za upravljanje medicinskim otpadom;
- obavlja i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom.
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
Kancelarija-soba glvne medicinske sestre |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
u izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- oprema (uređaji, aparati, pribor) za rad glavne medicinske sestre,
- telefon,
- kancelarijski pribor.
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal, komponente za laboratorijske analize,komponente za razvijanje filmova u rendgenskoj dijagnostici, komponente za stomatološku protetiku,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad.
Primenjene mere zaštite
Rukovodilac je obučen bezbedan i zdrav rad.
Rukovodilac je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
|
x |
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže, ubod igle i dr.) |
znatne |
Moguće u nekim slučajevima |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru (klizavi podovi)
|
znatne |
Moguće u nekim slučajevima |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada (korišćenje određenih veština rada)
|
znatne |
Moguće u nekim slučajevima |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
a) Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada glavnih sestara |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje terapija, rad sa pacijentima |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema (brzo i neizostavno reagovanje u postupku reanimacije, dežurstvo i pripravnost) |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
znatne |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa obolelim aktivni stres)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
b) Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže, ubod igle i dr.) |
2 |
1 |
6 |
6 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada (korišćenje određenih veština rada) |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada glavnih tehničara |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema (brzo i neizostavno reagovanje u postupku reanimacije, dežurstvo i pripravnost) |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
2 |
3 |
6 |
36 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa obolelima aktivni stres) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za koordiniranje rada
- iz odgovornosti za pravilno izdavanje lekova, rad sa obolelima
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
- dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
- lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
- efekta odsjaja i bljeska,
- loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada sa obolelima zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost), Da bi se rizik sveo na najmanju meru potrebna je sprovođenje preventivne zaštita, maksimalna koncentracija i pažnja pri radu i korišćenje LZS i održavanje lične higijene.
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije i opreme.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava i procedura za pripremu sredstava i preparata pri radu. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za rad sa preparatima. U slučaju rada sa opasnim i zapaljivim materijama, rad obavljati u dobro ventilisanom prostoru ili digestoru. Prilikom pranja instrumenata koristiti zaštitne rukavice.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) se otklanja staklenim barijerama na pultu za kontakt sa pacijentima (aktivni stres).
OCENA: Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto GLAVNA SESTRA DOMA ZDRAVLJA nije radno mesto sa povećanim rizikom.
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele klompe ili borosane
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
1. SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ODRASLIH STANOVNIKA
1.1. ZDRAVSTVENA STANICA KOVAČICA
6. RADNO MESTO: DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR – NAČELNIK SLUŽBE
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
/DOM ZDRAVLJA»KOVAČICA» KOVAČICA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
Visoko obrazovanje: -na integrisanim akademskim studijama,po propisu koji uređuje visoko obrazovanj,počev od 10.septembra 2005.godine i završena specijalizacija iz opšte medicine; -na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina ,po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do10.septembra 2005.godine i završena specijalizacija iz opšte medicine; |
|
Radno iskustvo: |
-najmanje tri godine i šest meseci radnog iskustva u zvanju doktora medicine. |
Broj izvršilaca: 1
Opis poslova:
- prevenira, dijagnostikuje i leči bolesti, povrede i druge fizičke i mentalne poremećaje korišćenjem specijalizovanih metoda i tehnika, kroz primenu principa i procedura savremene medicine, o čemu vodi propisanu medicinsku dokumentaciju; -organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja pojedinca i porodice, radi na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, prati zdravstveno stanje stanovništva na svom području i osigurava podatke za potrebe zdravstvene statistike, utvrđuje rizike za zdravlje, predlaže i sporovodi mere za njihovo otklanjanje, sprovodi zdravstveno-vaspitne aktivnosti i ostvaruje saradnju sa ključnim pojedincima i organizacijamau zajednici; -organizuje i sprovodi propisane sistematske ,ciljane i skrining preglede; -učestvuje u posebnim programima(vakcinacija,mere u toku epidemija i masovnih nesreća, mere za rano otkrivanje bolesti); -obavlja preglede i upućuje na dalju dijagnostiku i specijalističke preglede, određuje način i vrstu lečenja, prati tok lečenja i usklađuje mišljenje i predloge za nastavak lečenja, određuje vrstu i dužinu kućnog lečenja i prati njegovo sprovođenje, određuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede; -propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i medicinsko-tehnička pomagala; -daje ocenu o zdravstvenom stanju i upućuje na ocenu radne sposobnosti, ide u kućne posete u okviru terenskog rada; -zbrinjava pacijenta na mestu povređivanja, odnosno naglo nastalog oboljenja, kojima je neophodno ukazivanje hitne medicinske pomoći, po potrebi prati pacijenta u hitnom sanitetskom transportu do odgovarajuće zdravstvene ustanove; -učestvuje u unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite; -obavlja konsultacije sa drugim zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima; -planira, nadzire ievaluira sprovođenje zdravstvene zaštite; -utvrđuje vreme i uzrok smrti; - obavlja i druge poslove po nalogu direktora i neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom U izvršavanju plana rada i vanrednih poslova u skladu sa odlukama državnih organa i organa Doma zdravlja obavezan je da koordinira rad Službe kojim rukovodi sa radom drugih Zdravstvenih stanica u Domu zdravlja i da ostvaruje saradnju sa nadležnim državnim organima, referentnim i drugim zdravstvenim ustanovama. Učestvuje u radu stručnih organa i tela u Domu zdravlja koje obrazuje direktor u skladu sa zakonom i Statutom. Organizuje i rukovodi radom Službe u izvršavanju plana rada i vanrednih poslova u skladu sa odlukama državnih organa i organa Doma zdravlja. Priprema plan rada i izveštaj o radu Službe po propisanoj metodologiji u utvrđenim rokovima. Odgovoran je za izvršenje plana rada Službe, za stručni rad, primenu propisanih metodologija u radu, razvoj i funkcionisanje informacionog sistema, radnu i tehnološku disciplinu u Službi. Prati i organizuje sprovođenje stručno i naučno utvrđenih metoda iz delokruga rada Službe. Daje stručno-metodološka uputstva u pogledu organizacije rada, prati radne efekte u odnosu na korišćenje radnog vremena i utrošak materijala potrebnog za rad u Službi. Prati i organizuje sprovođenje zakona, drugih propisa, opštih akata i odluka organa Doma zdravlja u Službi. U skladu sa planom kontinuirano sprovodi unutrašnju kontrolu kvaliteta stručnog rada u Službi i podnosi izveštaj direktoru u propisanim rokovima. U izvršavanju plana rada i vanrednih poslova u skladu sa odlukama državnih organa i organa Doma zdravlja obavezan je da koordinira rad Službe kojim rukovodi sa radom drugih Službi u Domu zdravlja i da ostvaruje saradnju sa nadležnim državnim organima, referentnim i drugim zdravstvenim ustanovama. Učestvuje u radu stručnih organa i tela u Domu zdravlja koje obrazuje direktor u skladu sa zakonom i Statutom. Za svoj rad odgovoran je direktoru Doma zdravlja, po čijem nalogu obavlja i druge poslove iz domena svoje struke. Posebna ovlašćenja i odgovornosti.
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
ZDRAVSTVENA STANICA KOVAČICA |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- kancelarijski nameštaj,
- stetoskop
- aparat za merenje krvnog pritiska
- špatule
- neurološki čekić
- reflektor na stalku
- otoman za preglede
- lekarska torba
- negatoskop
- oftalmoskop
- osnovni pribor za ORL preglede
- instrumenti za intrevencije,
- telefon,
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal,, komponente za stomatološku protetiku,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad
Primenjene mere zaštite
Rukovodilac je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Rukovodilac je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle i dr.) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru (klizavi podovi)
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada-korišćenje određenih veština pri radu, |
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost), |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje zamor-premor) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rad(stalno usavršavanje) |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema(brzo i neizostavno reagovanje u postupku reanimacije |
znatna |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
mala |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(1) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima-aktivni stres)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti
|
znatna |
moguće |
dnevno |
|||||
|
2 |
3 |
6 |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost), |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za rad |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
1 |
3 |
10 |
30 |
1 |
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti |
2 |
3 |
6 |
36 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
1 |
3 |
6 |
18 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika.
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno ispisivanje lekova, rad sa pacijentima
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
- dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
- lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
- efekta odsjaja i bljeska,
- loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule i uboda igle. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulanti zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost),Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava i procedura za ispisivanje lekova i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za pružanje određenih terapija.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) se otklanja pravinim pristupom i pažljivim ophođenjem sa pacijentima.
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR – NAČELNIK SLUŽBE nije radno mesto sa povećanim rizikom.
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
7. RADNO MESTO: DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
/DOM ZDRAVLJA»KOVAČICA» KOVAČICA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
Visoko obrazovanje: - na integrisanim akademskim studijama,po propisu koji uređuje visoko obrazovanj,počev od 10.septembra 2005.godine; -na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10.septembra 2005.godine. |
|
Radno iskustvo: |
najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju doktora medicine. |
Broj izvršilaca: 4
Opis poslova:
- prevenira, dijagnostikuje i leči bolesti, povrede i druge fizičke i mentalne poremećaje korišćenjem specijalizovanih metoda i tehnika, kroz primenu principa i procedura savremene medicine, o čemu vodi propisanu medicinsku dokumentaciju;
-organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja pojedinca i porodice, radi na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, prati zdravstveno stanje stanovništva na svom području i osigurava podatke za potrebe zdravstvene statistike, utvrđuje rizike za zdravlje, predlaže i sporovodi mere za njihovo otklanjanje, sprovodi zdravstveno-vaspitne aktivnosti i ostvaruje saradnju sa ključnim pojedincima i organizacijamau zajednici;
-organizuje i sprovodi propisane sistematske ,ciljane i skrining preglede;
-učestvuje u posebnim programima(vakcinacija,mere u toku epidemija i masovnih nesreća, mere za rano otkrivanje bolesti);
-obavlja preglede i upućuje na dalju dijagnostiku i specijalističke preglede, određuje način i vrstu lečenja, prati tok lečenja i usklađuje mišljenje i predloge za nastavak lečenja, određuje vrstu i dužinu kućnog lečenja i prati njegovo sprovođenje, određuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede;
-propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i medicinsko-tehnička pomagala;
-daje ocenu o zdravstvenom stanju i upućuje na ocenu radne sposobnosti, ide u kućne posete u okviru terenskog rada;
-zbrinjava pacijenta na mestu povređivanja, odnosno naglo nastalog oboljenja, kojima je neophodno ukazivanje hitne medicinske pomoći, po potrebi prati pacijenta u hitnom sanitetskom transportu do odgovarajuće zdravstvene ustanove;
-učestvuje u unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite;
-obavlja konsultacije sa drugim zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima;
-planira, nadzire ievaluira sprovođenje zdravstvene zaštite;
-utvrđuje vreme i uzrok smrti;
- obavlja i druge poslove po nalogu direktora i neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
ZDRAVSTVENA STANICA KOVAČICA |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- kancelarijski nameštaj,
- stetoskop
- aparat za merenje krvnog pritiska
- špatule
- neurološki čekić
- reflektor na stalku
- otoman za preglede
- lekarska torba
- negatoskop
- oftalmoskop
- osnovni pribor za ORL preglede
- instrumenti za intrevencije,
- telefon,
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal,, komponente za stomatološku protetiku,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad
Primenjene mere zaštite
Zaposleni je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Zaposleni je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
- Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle i dr.) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru (klizavi podovi)
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada-korišćenje određenih veština pri radu, |
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
a) Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost), |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje zamor-premor) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rad(stalno usavršavanje) |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema(brzo i neizostavno reagovanje u postupku reanimacije |
znatna |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
mala |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(1) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima-aktivni stres)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti
|
znatna |
moguće |
dnevno |
|||||
|
2 |
3 |
6 |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost), |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za rad |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
1 |
3 |
10 |
30 |
1 |
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti |
2 |
3 |
6 |
36 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
1 |
3 |
6 |
18 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno ispisivanje lekova, rad sa pacijentima
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
- dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
- lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
- efekta odsjaja i bljeska,
- loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule i uboda igle. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulanti zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima izloženost bacilima,virusima(bacil tuberkoloze, virus B ili C virus HIV-a (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima)-mogućnost nastanka antibiotske alergije, kontakt sa obolelima
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava i procedura za ispisivanje lekova i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za pružanje određenih terapija.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) se otklanja pravinim pristupom i pažljivim ophođenjem sa pacijentima.
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR nije radno mesto sa povećanim rizikom.
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
8. RADNO MESTO: MEDICINSKA SESTRA /TEHNIČAR U AMBULANTI
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
DOM ZDRAVLJA «KOVAČICA» KOVAČICA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
- srednje stručno obrazovanje |
|
Radno iskustvo: |
najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju medicinske sestre /tehničara |
Broj izvršilaca: 5
Opis poslova:
- pruža usluge zdravstvene nege i podrške licim kojima je potrebna nega kao posledica starenja,povređivanja, bolesti ili drugih fizičkih i mentalnih poremećaja, ili potencijalnih rizika za zdravlje u skladu sa praksom i standardima savremene nege i o tome vodi propisanu medicinsku dokumentaciju;
-u timu sa doktorom medicine i drugima ili samostalno,sprovodi preventivne i kurativne mere, po nalogu doktora medicine ili doktora medicine specijaliste u ustanovi i na terenu, u okviru terenskog rada;
-priprema bolesnika za dijagnostičko terapijske procedure i priprema ordinaciju, opremu i uređaje za rad;
-učestvuje u dijagnostici (EKG, određivanje šećera u krvi idr.) i vrši antropomertijska merenja;
-u hitnim slučajevima pruža prvu pomoć unesrećenima na mestu događaja i u transportu i prati bolesnika i nadzire ga za vreme prevoza do zdravstvene ustanove ili kuće radi daljeg lečenja;
-vrši dezinfekciju i sterilizaciju materijala i instrumenata;
-pravilno odlaže medicinski otpad;
- obavlja i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom..
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
Dom zdravlja - ambulanta |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- oprema (uređaji, aparati, pribor) za rad tehničkog osoblja-medicinske sestre,
- telefon,
- kancelarijski pribor.
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal, ,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad.
Primenjene mere zaštite
Zaposleni je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Zaposleni je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada
|
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
znatne |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada glavnih tehničara |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
2 |
3 |
6 |
36 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno davanje terapija, rad sa strankama i novcem
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
1. dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
2. lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
3. efekta odsjaja i bljeska,
4. loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule, iglama i drugin hiruškim instrumentima. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulantii zaposleni može biti izložen biološke štetnosti izloženost bacilima,virusima(bacil tuberkoloze, virus B ili C virus HIV-a (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima)-mogućnost nastanka antibiotske alergije, kontakt sa obolelima Da bi se rizik sveo na najmanju meru primenjivati proisane procedure za rad sa obolelima i primena svih mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava za pripremu terapija i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za upotrebu preparata. U slučaju rada sa opasnim i zapaljivim materijama, rad obavljati u dobro ventilisanom prostoru ili digestoru. Prilikom pranja posuđa koristiti zaštitne rukavice.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) se otklanja staklenim barijerama na pultu za prodaju lekov
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto MEDICINSKA SESTRA /TEHNIČAR U AMBULANTI nije radno mesto sa povećanim rizikom
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
9. RADNO MESTO: VIŠA MEDICINSKA SESTRA /TEHNIČAR U AMBULANTI
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
DOM ZDRAVLJA «KOVAČICA» KOVAČICA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
- na osnovnim studijama prvog stepena (strukovne / akademske) po propisu koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005. godine; - na osnovnim studijama u trajanju od najmanje dve godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine |
|
Radno iskustvo: |
najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju medicinske sestre /tehničara |
Broj izvršilaca: 1
Opis poslova:
- planira i pruža usluge procesa zdravstvene nege i podrške pacijentima, u skladu sa praksom i standardima savremene zdravstvene nege, o čemu vodi propisanu medicinsku dokumentaciju;
- sprovodi preventivne i kurativne mere, po nalogu doktora medicine ili doktora medicine specijaliste u timu ili samostalno, u zdravstvenoj ustanovi.
- sarađuje sa drugim učesnicima u pružanju zdravstvene zaštite i službama u zajednici;
- obučava novoprimljene zdravstvene radnike i kontroliše obuku pripravnika;
- kontinuirano sprovodi nadzor procesa statističkog izveštavanja; - trebuje potrošni materijal za službu;
- kontroliše odlaganje medicinskog otpada na propisan način;
- sprovodi i kontroliše postupak dezinfekcije i sterilizacije opreme i materijala;
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
Dom zdravlja - ambulanta |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- oprema (uređaji, aparati, pribor) za rad tehničkog osoblja- više medicinske sestre,
- telefon,
- kancelarijski pribor.
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal, ,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad.
Primenjene mere zaštite
Zaposleni je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Zaposleni je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
8. Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada
|
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
znatne |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada glavnih tehničara |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
2 |
3 |
6 |
36 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno davanje terapija, rad sa strankama i novcem
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
1. dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
2. lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
3. efekta odsjaja i bljeska,
4. loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule, iglama i drugin hiruškim instrumentima. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulantii zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost)
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava za pripremu terapija i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za upotrebu preparata. U slučaju rada sa opasnim i zapaljivim materijama, rad obavljati u dobro ventilisanom prostoru ili digestoru. Prilikom pranja posuđa koristiti zaštitne rukavice.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) se otklanja staklenim barijerama na pultu za prodaju lekov
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto VIŠA MEDICINSKA SESTRA /TEHNIČAR U AMBULANTI nije radno mesto sa povećanim rizikom
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
10. RADNO MESTO: FARMACEUTSKI TEHNIČAR
Podaci o radnom mestu
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
- srednje obrazovanje |
|
Radno iskustvo: |
-najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju farmaceutskog tehničara |
podaci o izvršiocima na radnom mestu:
Broj izvršilaca: 1
Opis poslova:
-vrši promet na malo pomoćnih lekovitih sredstava,medicinskih sredstava i drugih proizvoda za prevenciju i lečenje,osim lekova čiji je režim izdavanja na recept;
-vrši prijem lekova,medicinskih sredstva i drugih proizvoda,proverava ispravnost,količinu i rok upotrebe pri prijemu;
-sprovodi adekvatan način čuvanja,skladištenja ,uređenja prostora i rasporeda lekova;
-sprovodi defektiranje lekova,medicinskih sredstava i dijetetskih suplemanata i drugih proizvoda;
-pravilno odlaže farmaceutski otpad.
- obavlja i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom.
Pomaže i zamenjuje neposredno odgovornog radnika za vođenje ekonomata, pri prijemu i distribuciji sanitetskog materijala i ampuliranih lekova;
Obavlja sve administrativne poslove na šalteru Službe u svim Zdravstvenim stanicama, vodi propisanu medicinsku dokumentaciju; vrši zakazivanje pacijenata;
Po potrebi u Timu sa ostalim zdravstvenim radnicima učestvuje u sprovođenju preventivnih zdravstvenih pregleda;
Priprema ordinaciju, opremu, uređaje za rad;
Vrši dezinfekciju radnih površina;
Priprema i vrši sterilizaciju sanitetskog materijala i instrumenata;
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
Apoteka |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- oprema (uređaji, aparati, pribor) potreban za izradu magistralnih lekova,
- fiskalna kasa,
- telefon,
- kancelarijski pribor.
Materijali (sirovine):
- sirovine za magistralne preparate: supstance biljnog, životinjskog, mineralnog i sintetičkog porekla, alkoholi, aktivne supstance, destilovana voda...
- lekovi
- medicinska sredstva.
Uslovi na radu
U apoteci vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti.
Primenjene mere zaštite
Zaposleni je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Zaposleni je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
x |
|
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
x |
|
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
x |
|
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
x |
|
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
x |
|
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada
|
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada srednjeg i pomoćnog osoblja |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
znatne |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada srednjeg i pomoćnog osoblja |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
2 |
3 |
6 |
36 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za koordiniranje rada srednjeg i pomoćnog osoblja,
- iz odgovornosti za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem,
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
1. dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
2. lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
3. efekta odsjaja i bljeska,
4. loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u apoteci zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost). Da bi se rizik sveo na najmanju meru na pultovima za prodaju lekova su ugrađene staklene barijere.
Usled rada zaposleni je izložen dejstvu hemijskih štetnosti nekih materija sa kojima radi (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje i sl.).
Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za izradu magistralnih preparata. U slučaju rada sa opasnim i zapaljivim materijama, rad obavljati u dobro ventilisanom prostoru ili digestoru. Prilikom pranja posuđa koristiti zaštitne rukavice.
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava i recepata za pripremu lekova i preparata.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) se otklanja staklenim barijerama na pultu za prodaju lekova.
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto FARMACEUTSKI TEHNIČAR nije radno mesto sa povećanim rizikom.
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
1.2. ZDRAVSTVENA STANICA DEBELjAČA
11. Radno mesto: DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR- ŠEF ZDRAVSTVENE STANICE
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
ZDRAVSTVENA STANICA DEBELjAČA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
Visoko obrazovanje: - na integrisanim akademskim studijama,po propisu koji uređuje visoko obrazovanj,počev od 10.septembra 2005.godine; -na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10.septembra 2005.godine. |
|
Radno iskustvo: |
-najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju doktora medicine. |
Broj izvršilaca: 1
Opis poslova:
prevenira, dijagnostikuje i leči bolesti, povrede i druge fizičke i mentalne poremećaje korišćenjem specijalizovanih metoda i tehnika, kroz primenu principa i procedura savremene medicine, o čemu vodi propisanu medicinsku dokumentaciju; -organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja pojedinca i porodice, radi na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, prati zdravstveno stanje stanovništva na svom području i osigurava podatke za potrebe zdravstvene statistike, utvrđuje rizike za zdravlje, predlaže i sporovodi mere za njihovo otklanjanje, sprovodi zdravstveno-vaspitne aktivnosti i ostvaruje saradnju sa ključnim pojedincima i organizacijamau zajednici; -organizuje i sprovodi propisane sistematske ,ciljane i skrining preglede; -učestvuje u posebnim programima(vakcinacija,mere u toku epidemija i masovnih nesreća, mere za rano otkrivanje bolesti); -obavlja preglede i upućuje na dalju dijagnostiku i specijalističke preglede, određuje način i vrstu lečenja, prati tok lečenja i usklađuje mišljenje i predloge za nastavak lečenja, određuje vrstu i dužinu kućnog lečenja i prati njegovo sprovođenje, određuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede; -propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i medicinsko-tehnička pomagala; -daje ocenu o zdravstvenom stanju i upućuje na ocenu radne sposobnosti, ide u kućne posete u okviru terenskog rada; -zbrinjava pacijenta na mestu povređivanja, odnosno naglo nastalog oboljenja, kojima je neophodno ukazivanje hitne medicinske pomoći, po potrebi prati pacijenta u hitnom sanitetskom transportu do odgovarajuće zdravstvene ustanove; -učestvuje u unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite; -obavlja konsultacije sa drugim zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima; -planira, nadzire ievaluira sprovođenje zdravstvene zaštite; -utvrđuje vreme i uzrok smrti; - obavlja i druge poslove po nalogu direktora i neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom. Organizuje i rukovodi radom Zdravstvene stanice. u izvršavanju plana rada i vanrednih poslova u skladu sa odlukama državnih organa i organa Doma zdravlja. Priprema plan rada i izveštaj o radu Zdravstvene stanice po propisanoj metodologiji u utvrđenim rokovima. Odgovoran je za izvršenje plana rada Zdravstvene ambulante, za stručni rad, primenu propisanih metodologija u radu, razvoj i funkcionisanje informacionog sistema, radnu i tehnološku disciplinu u Zdravstvenoj stanici. Prati i organizuje sprovođenje stručno i naučno utvrđenih metoda iz delokruga rada Zdravstvene stanice. Daje stručno-metodološka uputstva u pogledu organizacije rada, prati radne efekte u odnosu na korišćenje radnog vremena i utrošak materijala potrebnog za rad u Zdravstvenoj stanici. Prati i organizuje sprovođenje zakona, drugih propisa, opštih akata i odluka organa Doma zdravlja u Zdravstvenoj stanici. U skladu sa planom kontinuirano sprovodi unutrašnju kontrolu kvaliteta stručnog rada u Zdravstvenoj stanici i podnosi izveštaj direktoru u propisanim rokovima. U izvršavanju plana rada i vanrednih poslova u skladu sa odlukama državnih organa i organa Doma zdravlja obavezan je da koordinira rad Službe kojim rukovodi sa radom drugih Zdravstvenih stanica u Domu zdravlja i da ostvaruje saradnju sa nadležnim državnim organima, referentnim i drugim zdravstvenim ustanovama. Učestvuje u radu stručnih organa i tela u Domu zdravlja koje obrazuje direktor u skladu sa zakonom i Statutom. Za svoj rad odgovoran je Načelniku Službe i direktoru po čijem nalogu obavlja i druge poslove iz domena svoje struke.
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
ZDRAVSTVENA STANICA KOVAČICA |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- kancelarijski nameštaj,
- stetoskop
- aparat za merenje krvnog pritiska
- špatule
- neurološki čekić
- reflektor na stalku
- otoman za preglede
- lekarska torba
- negatoskop
- oftalmoskop
- osnovni pribor za ORL preglede
- instrumenti za intrevencije,
- telefon,
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal,, komponente za stomatološku protetiku,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad
Primenjene mere zaštite
Rukovodilac je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Rukovodilac je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle i dr.) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru (klizavi podovi)
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada-korišćenje određenih veština pri radu, |
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
b) Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje zamor-premor) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rad(stalno usavršavanje) |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema(brzo i neizostavno reagovanje u postupku reanimacije |
znatna |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
mala |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(1) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima-aktivni stres)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti
|
znatna |
moguće |
dnevno |
|||||
|
2 |
3 |
6 |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za rad |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
1 |
3 |
10 |
30 |
1 |
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti |
2 |
3 |
6 |
36 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
1 |
3 |
6 |
18 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno ispisivanje lekova, rad sa pacijentima
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
- dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
- lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
- efekta odsjaja i bljeska,
- loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule i uboda igle. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulanti zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost)Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava i procedura za ispisivanje lekova i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za pružanje određenih terapija.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) se otklanja pravinim pristupom i pažljivim ophođenjem sa pacijentima.
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR- ŠEF ZDRAVSTVENE STANICE nije radno mesto sa povećanim rizikom.
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantzil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
12. RADNO MESTO: DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
ZDRAVSTVENA STANICA DEBELjAČA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
Visoko obrazovanje: - na integrisanim akademskim studijama,po propisu koji uređuje visoko obrazovanj,počev od 10.septembra 2005.godine; -na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10.septembra 2005.godine. |
|
Radno iskustvo: |
najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju doktora medicine. |
Broj izvršilaca: 2
Opis poslova:
- prevenira, dijagnostikuje i leči bolesti, povrede i druge fizičke i mentalne poremećaje korišćenjem specijalizovanih metoda i tehnika, kroz primenu principa i procedura savremene medicine, o čemu vodi propisanu medicinsku dokumentaciju;
-organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja pojedinca i porodice, radi na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, prati zdravstveno stanje stanovništva na svom području i osigurava podatke za potrebe zdravstvene statistike, utvrđuje rizike za zdravlje, predlaže i sporovodi mere za njihovo otklanjanje, sprovodi zdravstveno-vaspitne aktivnosti i ostvaruje saradnju sa ključnim pojedincima i organizacijamau zajednici;
-organizuje i sprovodi propisane sistematske ,ciljane i skrining preglede;
-učestvuje u posebnim programima(vakcinacija,mere u toku epidemija i masovnih nesreća, mere za rano otkrivanje bolesti);
-obavlja preglede i upućuje na dalju dijagnostiku i specijalističke preglede, određuje način i vrstu lečenja, prati tok lečenja i usklađuje mišljenje i predloge za nastavak lečenja, određuje vrstu i dužinu kućnog lečenja i prati njegovo sprovođenje, određuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede;
-propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i medicinsko-tehnička pomagala;
-daje ocenu o zdravstvenom stanju i upućuje na ocenu radne sposobnosti, ide u kućne posete u okviru terenskog rada;
-zbrinjava pacijenta na mestu povređivanja, odnosno naglo nastalog oboljenja, kojima je neophodno ukazivanje hitne medicinske pomoći, po potrebi prati pacijenta u hitnom sanitetskom transportu do odgovarajuće zdravstvene ustanove;
-učestvuje u unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite;
-obavlja konsultacije sa drugim zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima;
-planira, nadzire ievaluira sprovođenje zdravstvene zaštite;
-utvrđuje vreme i uzrok smrti;
- obavlja i druge poslove po nalogu direktora i neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
ZDRAVSTVENA STANICA DEBELjAČA |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- kancelarijski nameštaj,
- stetoskop
- aparat za merenje krvnog pritiska
- špatule
- neurološki čekić
- reflektor na stalku
- otoman za preglede
- lekarska torba
- negatoskop
- oftalmoskop
- osnovni pribor za ORL preglede
- instrumenti za intrevencije,
- telefon,
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal,, komponente za stomatološku protetiku,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad
Primenjene mere zaštite
Zaposleni je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Zaposleni je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle i dr.) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru (klizavi podovi)
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada-korišćenje određenih veština pri radu, |
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje zamor-premor) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rad(stalno usavršavanje) |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema(brzo i neizostavno reagovanje u postupku reanimacije |
znatna |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
mala |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(1) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima-aktivni stres)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti
|
znatna |
moguće |
dnevno |
|||||
|
2 |
3 |
6 |
|||||||
c) Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za rad |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
1 |
3 |
10 |
30 |
1 |
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti |
2 |
3 |
6 |
36 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
1 |
3 |
6 |
18 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno ispisivanje lekova, rad sa pacijentima
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
- dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
- lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
- efekta odsjaja i bljeska,
- loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule i uboda igle. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulanti zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost)Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava i procedura za ispisivanje lekova i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za pružanje određenih terapija.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) se otklanja pravinim pristupom i pažljivim ophođenjem sa pacijentima.
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR nije radno mesto sa povećanim rizikom.
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
13. RADNO MESTO: MEDICINSKA SESTRA /TEHNIČAR U AMBULANTI
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
ZDRAVSTVENA STANICA DEBELjAČA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
- srednje stručno obrazovanje |
|
Radno iskustvo: |
najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju medicinske sestre /tehničara |
Broj izvršilaca: 2
Opis poslova:
- pruža usluge zdravstvene nege i podrške licim kojima je potrebna nega kao posledica starenja,povređivanja, bolesti ili drugih fizičkih i mentalnih poremećaja, ili potencijalnih rizika za zdravlje u skladu sa praksom i standardima savremene nege i o tome vodi propisanu medicinsku dokumentaciju;
-u timu sa doktorom medicine i drugima ili samostalno,sprovodi preventivne i kurativne mere, po nalogu doktora medicine ili doktora medicine specijaliste u ustanovi i na terenu, u okviru terenskog rada;
-priprema bolesnika za dijagnostičko terapijske procedure i priprema ordinaciju, opremu i uređaje za rad;
-učestvuje u dijagnostici (EKG, određivanje šećera u krvi idr.) i vrši antropomertijska merenja;
-u hitnim slučajevima pruža prvu pomoć unesrećenima na mestu događaja i u transportu i prati bolesnika i nadzire ga za vreme prevoza do zdravstvene ustanove ili kuće radi daljeg lečenja;
-vrši dezinfekciju i sterilizaciju materijala i instrumenata;
-pravilno odlaže medicinski otpad;
- obavlja i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom.
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
Dom zdravlja - ambulanta |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- oprema (uređaji, aparati, pribor) za rad tehničkog osoblja-medicinske sestre,
- telefon,
- kancelarijski pribor.
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal, ,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad.
Primenjene mere zaštite
Zaposleni je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Zaposleni je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada
|
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
c) Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
znatne |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada glavnih tehničara |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
2 |
3 |
6 |
36 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno davanje terapija, rad sa strankama i novcem
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
1. dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
2. lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
3. efekta odsjaja i bljeska,
4. loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule, iglama i drugin hiruškim instrumentima. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulantii zaposleni može biti izložen biološke štetnosti izloženost bacilima,virusima(bacil tuberkoloze, virus B ili C virus HIV-a (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima)-mogućnost nastanka antibiotske alergije, kontakt sa obolelima Da bi se rizik sveo na najmanju meru primenjivati proisane procedure za rad sa obolelima i primena svih mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava za pripremu terapija i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za upotrebu preparata. U slučaju rada sa opasnim i zapaljivim materijama, rad obavljati u dobro ventilisanom prostoru ili digestoru. Prilikom pranja posuđa koristiti zaštitne rukavice.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) se otklanja staklenim barijerama na pultu za prodaju lekov
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto MEDICINSKA SESTRA /TEHNIČAR U AMBULANTI nije radno mesto sa povećanim rizikom
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
14. RADNO MESTO: MEDICINSKA SESTRA/TEHNIČAR U AMBULANTI-GLAVNA SESTRA ZDRAVSTVENE STANICE
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
ZDRAVSTVENA STANICA DEBELjAČA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
- srednje stručno obrazovanje |
|
Radno iskustvo: |
najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju medicinske sestre /tehničara |
Broj izvršilaca: 1
Opis poslova:
-pruža usluge zdravstvene nege i podrške licim kojima je potrebna nega kao posledica starenja,povređivanja, bolesti ili drugih fizičkih i mentalnih poremećaja, ili potencijalnih rizika za zdravlje u skladu sa praksom i standardima savremene nege i o tome vodi propisanu medicinsku dokumentaciju;
-u timu sa doktorom medicine i drugima ili samostalno,sprovodi preventivne i kurativne mere, po nalogu doktora medicine ili doktora medicine specijaliste u ustanovi i na terenu, u okviru terenskog rada;
-priprema bolesnika za dijagnostičko terapijske procedure i priprema ordinaciju, opremu i uređaje za rad;
-učestvuje u dijagnostici (EKG, određivanje šećera u krvi idr.) i vrši antropomertijska merenja;
-u hitnim slučajevima pruža prvu pomoć unesrećenima na mestu događaja i u transportu i prati bolesnika i nadzire ga za vreme prevoza do zdravstvene ustanove ili kuće radi daljeg lečenja;
-vrši uzimanje uzoraka u stanu bolesnika za bakteriološko-laboratorijske preglede;
-vrši dezinfekciju i sterilizaciju materijala i instrumenata;
-pravilno odlaže medicinski otpad;
- obavlja i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom.
Pomaže šefu Zdravstvene stanice u organizovanju rada. Koordinira rad tehničara u odeljenjima i odsecima. Odgovoran je za radnu i tehnološku disciplinu. Stara se o edukaciji i stručnom usavršavanju zdravstvenih radnika sa srednjom stručnom spremom. Pored ovih poslova obavlja i poslove iz domena svoje struke.
Za svoj rad odgovoran je šefu Zdravstvene stanice, po čijem nalogu obavlja i druge poslove iz domena svoje struke.
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
Dom zdravlja - ambulanta |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- oprema (uređaji, aparati, pribor) za rad tehničkog osoblja- više medicinske sestre,
- telefon,
- kancelarijski pribor.
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal, ,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad.
Primenjene mere zaštite
Zaposleni je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Zaposleni je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada
|
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
znatne |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada glavnih tehničara |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
2 |
3 |
6 |
36 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika 1.
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno davanje terapija, rad sa strankama i novcem
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
1. dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
2. lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
3. efekta odsjaja i bljeska,
4. loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule, iglama i drugin hiruškim instrumentima. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulantii zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost)Da bi se rizik sveo na najmanju meru primenjivati proisane procedure za rad sa obolelima i primena svih mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava za pripremu terapija i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za upotrebu preparata. U slučaju rada sa opasnim i zapaljivim materijama, rad obavljati u dobro ventilisanom prostoru ili digestoru. Prilikom pranja posuđa koristiti zaštitne rukavice.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) se otklanja staklenim barijerama na pultu za prodaju lekov
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto MEDICINSKA SESTRA/TEHNIČAR U AMBULANTI-GLAVNA SESTRA ZDRAVSTVENE STANICE nije radno mesto sa povećanim rizikom
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
1.3. ZDRAVSTVENA STANICA CREPAJA
15. RADNO MESTO: DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR- ŠEF ZDRAVSTVENE STANICE
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
ZDRAVSTVENA STANICA CREPAJA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
Visoko obrazovanje: - na integrisanim akademskim studijama,po propisu koji uređuje visoko obrazovanj,počev od 10.septembra 2005.godine; -na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10.septembra 2005.godine. |
|
Radno iskustvo: |
-najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju doktora medicine. |
Broj izvršilaca: 1
Opis poslova:
prevenira, dijagnostikuje i leči bolesti, povrede i druge fizičke i mentalne poremećaje korišćenjem specijalizovanih metoda i tehnika, kroz primenu principa i procedura savremene medicine, o čemu vodi propisanu medicinsku dokumentaciju; -organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja pojedinca i porodice, radi na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, prati zdravstveno stanje stanovništva na svom području i osigurava podatke za potrebe zdravstvene statistike, utvrđuje rizike za zdravlje, predlaže i sporovodi mere za njihovo otklanjanje, sprovodi zdravstveno-vaspitne aktivnosti i ostvaruje saradnju sa ključnim pojedincima i organizacijamau zajednici; -organizuje i sprovodi propisane sistematske ,ciljane i skrining preglede; -učestvuje u posebnim programima(vakcinacija,mere u toku epidemija i masovnih nesreća, mere za rano otkrivanje bolesti); -obavlja preglede i upućuje na dalju dijagnostiku i specijalističke preglede, određuje način i vrstu lečenja, prati tok lečenja i usklađuje mišljenje i predloge za nastavak lečenja, određuje vrstu i dužinu kućnog lečenja i prati njegovo sprovođenje, određuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede; -propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i medicinsko-tehnička pomagala; -daje ocenu o zdravstvenom stanju i upućuje na ocenu radne sposobnosti, ide u kućne posete u okviru terenskog rada; -zbrinjava pacijenta na mestu povređivanja, odnosno naglo nastalog oboljenja, kojima je neophodno ukazivanje hitne medicinske pomoći, po potrebi prati pacijenta u hitnom sanitetskom transportu do odgovarajuće zdravstvene ustanove; -učestvuje u unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite; -obavlja konsultacije sa drugim zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima; -planira, nadzire ievaluira sprovođenje zdravstvene zaštite; -utvrđuje vreme i uzrok smrti; - obavlja i druge poslove po nalogu direktora i neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom. Organizuje i rukovodi radom Zdravstvene stanice. u izvršavanju plana rada i vanrednih poslova u skladu sa odlukama državnih organa i organa Doma zdravlja. Priprema plan rada i izveštaj o radu Zdravstvene stanice po propisanoj metodologiji u utvrđenim rokovima. Odgovoran je za izvršenje plana rada Zdravstvene ambulante, za stručni rad, primenu propisanih metodologija u radu, razvoj i funkcionisanje informacionog sistema, radnu i tehnološku disciplinu u Zdravstvenoj stanici. Prati i organizuje sprovođenje stručno i naučno utvrđenih metoda iz delokruga rada Zdravstvene stanice. Daje stručno-metodološka uputstva u pogledu organizacije rada, prati radne efekte u odnosu na korišćenje radnog vremena i utrošak materijala potrebnog za rad u Zdravstvenoj stanici. Prati i organizuje sprovođenje zakona, drugih propisa, opštih akata i odluka organa Doma zdravlja u Zdravstvenoj stanici. U skladu sa planom kontinuirano sprovodi unutrašnju kontrolu kvaliteta stručnog rada u Zdravstvenoj stanici i podnosi izveštaj direktoru u propisanim rokovima. U izvršavanju plana rada i vanrednih poslova u skladu sa odlukama državnih organa i organa Doma zdravlja obavezan je da koordinira rad Službe kojim rukovodi sa radom drugih Zdravstvenih stanica u Domu zdravlja i da ostvaruje saradnju sa nadležnim državnim organima, referentnim i drugim zdravstvenim ustanovama. Učestvuje u radu stručnih organa i tela u Domu zdravlja koje obrazuje direktor u skladu sa zakonom i Statutom. Za svoj rad odgovoran je Načelniku Službe i direktoru po čijem nalogu obavlja i druge poslove iz domena svoje struke.
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
ZDRAVSTVENA STANICA CREPAJA |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- kancelarijski nameštaj,
- stetoskop
- aparat za merenje krvnog pritiska
- špatule
- neurološki čekić
- reflektor na stalku
- otoman za preglede
- lekarska torba
- negatoskop
- oftalmoskop
- osnovni pribor za ORL preglede
- instrumenti za intrevencije,
- telefon,
-
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal,, komponente za stomatološku protetiku,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad
Primenjene mere zaštite
Rukovodilac je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Rukovodilac je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle i dr.) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru (klizavi podovi)
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada-korišćenje određenih veština pri radu, |
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje zamor-premor) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rad(stalno usavršavanje) |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema(brzo i neizostavno reagovanje u postupku reanimacije |
znatna |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
mala |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(1) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima-aktivni stres)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti
|
znatna |
moguće |
dnevno |
|||||
|
2 |
3 |
6 |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za rad |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
1 |
3 |
10 |
30 |
1 |
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti |
2 |
3 |
6 |
36 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
1 |
3 |
6 |
18 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno ispisivanje lekova, rad sa pacijentima
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
- dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
- lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
- efekta odsjaja i bljeska,
- loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule i uboda igle. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulanti zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost)Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava i procedura za ispisivanje lekova i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za pružanje određenih terapija.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) se otklanja pravinim pristupom i pažljivim ophođenjem sa pacijentima.
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR- ŠEF ZDRAVSTVENE STANICE nije radno mesto sa povećanim rizikom.
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
16. RADNO MESTO: DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
ZDRAVSTVENA STANICA CREPAJA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
Visoko obrazovanje: - na integrisanim akademskim studijama,po propisu koji uređuje visoko obrazovanj,počev od 10.septembra 2005.godine; -na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10.septembra 2005.godine. |
|
Radno iskustvo: |
najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju doktora medicine. |
Broj izvršilaca: 2
Opis poslova:
- prevenira, dijagnostikuje i leči bolesti, povrede i druge fizičke i mentalne poremećaje korišćenjem specijalizovanih metoda i tehnika, kroz primenu principa i procedura savremene medicine, o čemu vodi propisanu medicinsku dokumentaciju;
-organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja pojedinca i porodice, radi na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, prati zdravstveno stanje stanovništva na svom području i osigurava podatke za potrebe zdravstvene statistike, utvrđuje rizike za zdravlje, predlaže i sporovodi mere za njihovo otklanjanje, sprovodi zdravstveno-vaspitne aktivnosti i ostvaruje saradnju sa ključnim pojedincima i organizacijamau zajednici;
-organizuje i sprovodi propisane sistematske ,ciljane i skrining preglede;
-učestvuje u posebnim programima(vakcinacija,mere u toku epidemija i masovnih nesreća, mere za rano otkrivanje bolesti);
-obavlja preglede i upućuje na dalju dijagnostiku i specijalističke preglede, određuje način i vrstu lečenja, prati tok lečenja i usklađuje mišljenje i predloge za nastavak lečenja, određuje vrstu i dužinu kućnog lečenja i prati njegovo sprovođenje, određuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede;
-propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i medicinsko-tehnička pomagala;
-daje ocenu o zdravstvenom stanju i upućuje na ocenu radne sposobnosti, ide u kućne posete u okviru terenskog rada;
-zbrinjava pacijenta na mestu povređivanja, odnosno naglo nastalog oboljenja, kojima je neophodno ukazivanje hitne medicinske pomoći, po potrebi prati pacijenta u hitnom sanitetskom transportu do odgovarajuće zdravstvene ustanove;
-učestvuje u unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite;
-obavlja konsultacije sa drugim zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima;
-planira, nadzire ievaluira sprovođenje zdravstvene zaštite;
-utvrđuje vreme i uzrok smrti;
- obavlja i druge poslove po nalogu direktora i neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
ZDRAVSTVENA STANICA CREPAJA |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- kancelarijski nameštaj,
- stetoskop
- aparat za merenje krvnog pritiska
- špatule
- neurološki čekić
- reflektor na stalku
- otoman za preglede
- lekarska torba
- negatoskop
- oftalmoskop
- osnovni pribor za ORL preglede
- instrumenti za intrevencije,
- telefon,
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal,, komponente za stomatološku protetiku,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad
Primenjene mere zaštite
Zaposleni je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Zaposleni je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle i dr.) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru (klizavi podovi)
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada-korišćenje određenih veština pri radu, |
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje zamor-premor) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rad(stalno usavršavanje) |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema(brzo i neizostavno reagovanje u postupku reanimacije |
znatna |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
mala |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(1) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima-aktivni stres)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti
|
znatna |
moguće |
dnevno |
|||||
|
2 |
3 |
6 |
|||||||
d) Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za rad |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
1 |
3 |
10 |
30 |
1 |
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti |
2 |
3 |
6 |
36 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
1 |
3 |
6 |
18 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno ispisivanje lekova, rad a sa pacijentima
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenjposla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
- dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
- lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
- efekta odsjaja i bljeska,
- loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule i uboda igle. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulanti zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost)Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava i procedura za ispisivanje lekova i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za pružanje određenih terapija.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) se otklanja pravinim pristupom i pažljivim ophođenjem sa pacijentima.
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR nije radno mesto sa povećanim rizikom.
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
17. RADNO MESTO: MEDICINSKA SESTRA /TEHNIČAR U AMBULANTI
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
ZDRAVSTVENA STANICA CREPAJA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
- srednje stručno obrazovanje |
|
Radno iskustvo: |
najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju medicinske sestre /tehničara |
Broj izvršilaca: 3
Opis poslova:
- pruža usluge zdravstvene nege i podrške licim kojima je potrebna nega kao posledica starenja,povređivanja, bolesti ili drugih fizičkih i mentalnih poremećaja, ili potencijalnih rizika za zdravlje u skladu sa praksom i standardima savremene nege i o tome vodi propisanu medicinsku dokumentaciju;
-u timu sa doktorom medicine i drugima ili samostalno,sprovodi preventivne i kurativne mere, po nalogu doktora medicine ili doktora medicine specijaliste u ustanovi i na terenu, u okviru terenskog rada;
-priprema bolesnika za dijagnostičko terapijske procedure i priprema ordinaciju, opremu i uređaje za rad;
-učestvuje u dijagnostici (EKG, određivanje šećera u krvi idr.) i vrši antropomertijska merenja;
-u hitnim slučajevima pruža prvu pomoć unesrećenima na mestu događaja i u transportu i prati bolesnika i nadzire ga za vreme prevoza do zdravstvene ustanove ili kuće radi daljeg lečenja;
-vrši dezinfekciju i sterilizaciju materijala i instrumenata;
-pravilno odlaže medicinski otpad;
- obavlja i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom.
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
Dom zdravlja - ambulanta |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- oprema (uređaji, aparati, pribor) za rad tehničkog osoblja-medicinske sestre,
- telefon,
- kancelarijski pribor.
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal, ,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad.
Primenjene mere zaštite
Zaposleni je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Zaposleni je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada
|
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
znatne |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada glavnih tehničara |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
2 |
3 |
6 |
36 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno davanje terapija, rad sa strankama i novcem
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
1. dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
2. lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
3. efekta odsjaja i bljeska,
4. loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule, iglama i drugin hiruškim instrumentima. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulantii zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost)
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava za pripremu terapija i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za upotrebu preparata. U slučaju rada sa opasnim i zapaljivim materijama, rad obavljati u dobro ventilisanom prostoru ili digestoru. Prilikom pranja posuđa koristiti zaštitne rukavice.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) se otklanja staklenim barijerama na pultu za prodaju lekov
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto MEDICINSKA SESTRA /TEHNIČAR U AMBULANTI nije radno mesto sa povećanim rizikom
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
18. RADNO MESTO: MEDICINSKA SESTRA/TEHNIČAR U AMBULANTI-GLAVNA SESTRA ZDRAVSTVENE STANICE
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
ZDRAVSTVENA STANICA CREPAJA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
- srednje stručno obrazovanje |
|
Radno iskustvo: |
najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju medicinske sestre /tehničara |
Broj izvršilaca: 1
Opis poslova:
-pruža usluge zdravstvene nege i podrške licim kojima je potrebna nega kao posledica starenja,povređivanja, bolesti ili drugih fizičkih i mentalnih poremećaja, ili potencijalnih rizika za zdravlje u skladu sa praksom i standardima savremene nege i o tome vodi propisanu medicinsku dokumentaciju;
-u timu sa doktorom medicine i drugima ili samostalno,sprovodi preventivne i kurativne mere, po nalogu doktora medicine ili doktora medicine specijaliste u ustanovi i na terenu, u okviru terenskog rada;
-priprema bolesnika za dijagnostičko terapijske procedure i priprema ordinaciju, opremu i uređaje za rad;
-učestvuje u dijagnostici (EKG, određivanje šećera u krvi idr.) i vrši antropomertijska merenja;
-u hitnim slučajevima pruža prvu pomoć unesrećenima na mestu događaja i u transportu i prati bolesnika i nadzire ga za vreme prevoza do zdravstvene ustanove ili kuće radi daljeg lečenja;
-vrši uzimanje uzoraka u stanu bolesnika za bakteriološko-laboratorijske preglede;
-vrši dezinfekciju i sterilizaciju materijala i instrumenata;
-pravilno odlaže medicinski otpad;
- obavlja i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom.
Pomaže šefu Zdravstvene stanice u organizovanju rada. Koordinira rad tehničara u odeljenjima i odsecima. Odgovoran je za radnu i tehnološku disciplinu. Stara se o edukaciji i stručnom usavršavanju zdravstvenih radnika sa srednjom stručnom spremom. Pored ovih poslova obavlja i poslove iz domena svoje struke.
Za svoj rad odgovoran je šefu Zdravstvene stanice, po čijem nalogu obavlja i druge poslove iz domena svoje struke.
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
Dom zdravlja - ambulanta |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- oprema (uređaji, aparati, pribor) za rad tehničkog osoblja- više medicinske sestre,
- telefon,
- kancelarijski pribor.
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal, ,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad.
Primenjene mere zaštite
Zaposleni je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Zaposleni je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada
|
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
znatne |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada glavnih tehničara |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
2 |
3 |
6 |
36 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno davanje terapija, rad sa strankama i novcem
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
1. dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
2. lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
3. efekta odsjaja i bljeska,
4. loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule, iglama i drugin hiruškim instrumentima. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulantii zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost)Da bi se rizik sveo na najmanju meru primenjivati proisane procedure za rad sa obolelima i primena svih mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava za pripremu terapija i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za upotrebu preparata. U slučaju rada sa opasnim i zapaljivim materijama, rad obavljati u dobro ventilisanom prostoru ili digestoru. Prilikom pranja posuđa koristiti zaštitne rukavice.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) se otklanja staklenim barijerama na pultu za prodaju lekov
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto MEDICINSKA SESTRA/TEHNIČAR U AMBULANTI-GLAVNA SESTRA ZDRAVSTVENE STANICE nije radno mesto sa povećanim rizikom
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
1.4. ZDRAVSTVENA STANICA PADINA
19. Radno mesto: DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR- ŠEF ZDRAVSTVENE STANICE
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
ZDRAVSTVENA STANICA PADINA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
Visoko obrazovanje: - na integrisanim akademskim studijama,po propisu koji uređuje visoko obrazovanj,počev od 10.septembra 2005.godine; -na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10.septembra 2005.godine. |
|
Radno iskustvo: |
-najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju doktora medicine. |
Broj izvršilaca: 1
Opis poslova:
prevenira, dijagnostikuje i leči bolesti, povrede i druge fizičke i mentalne poremećaje korišćenjem specijalizovanih metoda i tehnika, kroz primenu principa i procedura savremene medicine, o čemu vodi propisanu medicinsku dokumentaciju; -organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja pojedinca i porodice, radi na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, prati zdravstveno stanje stanovništva na svom području i osigurava podatke za potrebe zdravstvene statistike, utvrđuje rizike za zdravlje, predlaže i sporovodi mere za njihovo otklanjanje, sprovodi zdravstveno-vaspitne aktivnosti i ostvaruje saradnju sa ključnim pojedincima i organizacijamau zajednici; -organizuje i sprovodi propisane sistematske ,ciljane i skrining preglede; -učestvuje u posebnim programima(vakcinacija,mere u toku epidemija i masovnih nesreća, mere za rano otkrivanje bolesti); -obavlja preglede i upućuje na dalju dijagnostiku i specijalističke preglede, određuje način i vrstu lečenja, prati tok lečenja i usklađuje mišljenje i predloge za nastavak lečenja, određuje vrstu i dužinu kućnog lečenja i prati njegovo sprovođenje, određuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede; -propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i medicinsko-tehnička pomagala; -daje ocenu o zdravstvenom stanju i upućuje na ocenu radne sposobnosti, ide u kućne posete u okviru terenskog rada; -zbrinjava pacijenta na mestu povređivanja, odnosno naglo nastalog oboljenja, kojima je neophodno ukazivanje hitne medicinske pomoći, po potrebi prati pacijenta u hitnom sanitetskom transportu do odgovarajuće zdravstvene ustanove; -učestvuje u unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite; -obavlja konsultacije sa drugim zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima; -planira, nadzire ievaluira sprovođenje zdravstvene zaštite; -utvrđuje vreme i uzrok smrti; - obavlja i druge poslove po nalogu direktora i neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom. Organizuje i rukovodi radom Zdravstvene stanice. u izvršavanju plana rada i vanrednih poslova u skladu sa odlukama državnih organa i organa Doma zdravlja. Priprema plan rada i izveštaj o radu Zdravstvene stanice po propisanoj metodologiji u utvrđenim rokovima. Odgovoran je za izvršenje plana rada Zdravstvene ambulante, za stručni rad, primenu propisanih metodologija u radu, razvoj i funkcionisanje informacionog sistema, radnu i tehnološku disciplinu u Zdravstvenoj stanici. Prati i organizuje sprovođenje stručno i naučno utvrđenih metoda iz delokruga rada Zdravstvene stanice. Daje stručno-metodološka uputstva u pogledu organizacije rada, prati radne efekte u odnosu na korišćenje radnog vremena i utrošak materijala potrebnog za rad u Zdravstvenoj stanici. Prati i organizuje sprovođenje zakona, drugih propisa, opštih akata i odluka organa Doma zdravlja u Zdravstvenoj stanici. U skladu sa planom kontinuirano sprovodi unutrašnju kontrolu kvaliteta stručnog rada u Zdravstvenoj stanici i podnosi izveštaj direktoru u propisanim rokovima. U izvršavanju plana rada i vanrednih poslova u skladu sa odlukama državnih organa i organa Doma zdravlja obavezan je da koordinira rad Službe kojim rukovodi sa radom drugih Zdravstvenih stanica u Domu zdravlja i da ostvaruje saradnju sa nadležnim državnim organima, referentnim i drugim zdravstvenim ustanovama. Učestvuje u radu stručnih organa i tela u Domu zdravlja koje obrazuje direktor u skladu sa zakonom i Statutom. Za svoj rad odgovoran je Načelniku Službe i direktoru po čijem nalogu obavlja i druge poslove iz domena svoje struke.
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
ZDRAVSTVENA STANICA PADINA |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- kancelarijski nameštaj,
- stetoskop
- aparat za merenje krvnog pritiska
- špatule
- neurološki čekić
- reflektor na stalku
- otoman za preglede
- lekarska torba
- negatoskop
- oftalmoskop
- osnovni pribor za ORL preglede
- instrumenti za intrevencije,
- telefon,
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal,, komponente za stomatološku protetiku,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad
Primenjene mere zaštite
Rukovodilac je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Rukovodilac je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle i dr.) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru (klizavi podovi)
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada-korišćenje određenih veština pri radu, |
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
e) Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje zamor-premor) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rad(stalno usavršavanje) |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema(brzo i neizostavno reagovanje u postupku reanimacije |
znatna |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
mala |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(1) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima-aktivni stres)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti
|
znatna |
moguće |
dnevno |
|||||
|
2 |
3 |
6 |
|||||||
f) Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za rad |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
1 |
3 |
10 |
30 |
1 |
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti |
2 |
3 |
6 |
36 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
1 |
3 |
6 |
18 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno ispisivanje lekova, rad sa pacijentima
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
- dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
- lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
- efekta odsjaja i bljeska,
- loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule i uboda igle. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulanti zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima izloženost bacilima,virusima(bacil tuberkoloze, virus B ili C virus HIV-a (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima)-mogućnost nastanka antibiotske alergije, kontakt sa obolelima
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava i procedura za ispisivanje lekova i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za pružanje određenih terapija.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) se otklanja pravinim pristupom i pažljivim ophođenjem sa pacijentima.
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR- ŠEF ZDRAVSTVENE STANICE nije radno mesto sa povećanim rizikom.
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
20. RADNO MESTO: DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
ZDRAVSTVENA STANICA PADINA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
Visoko obrazovanje: - na integrisanim akademskim studijama,po propisu koji uređuje visoko obrazovanj,počev od 10.septembra 2005.godine; -na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10.septembra 2005.godine. |
|
Radno iskustvo: |
najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju doktora medicine. |
Broj izvršilaca: 4
Opis poslova:
- prevenira, dijagnostikuje i leči bolesti, povrede i druge fizičke i mentalne poremećaje korišćenjem specijalizovanih metoda i tehnika, kroz primenu principa i procedura savremene medicine, o čemu vodi propisanu medicinsku dokumentaciju;
-organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja pojedinca i porodice, radi na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, prati zdravstveno stanje stanovništva na svom području i osigurava podatke za potrebe zdravstvene statistike, utvrđuje rizike za zdravlje, predlaže i sporovodi mere za njihovo otklanjanje, sprovodi zdravstveno-vaspitne aktivnosti i ostvaruje saradnju sa ključnim pojedincima i organizacijamau zajednici;
-organizuje i sprovodi propisane sistematske ,ciljane i skrining preglede;
-učestvuje u posebnim programima(vakcinacija,mere u toku epidemija i masovnih nesreća, mere za rano otkrivanje bolesti);
-obavlja preglede i upućuje na dalju dijagnostiku i specijalističke preglede, određuje način i vrstu lečenja, prati tok lečenja i usklađuje mišljenje i predloge za nastavak lečenja, određuje vrstu i dužinu kućnog lečenja i prati njegovo sprovođenje, određuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede;
-propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i medicinsko-tehnička pomagala;
-daje ocenu o zdravstvenom stanju i upućuje na ocenu radne sposobnosti, ide u kućne posete u okviru terenskog rada;
-zbrinjava pacijenta na mestu povređivanja, odnosno naglo nastalog oboljenja, kojima je neophodno ukazivanje hitne medicinske pomoći, po potrebi prati pacijenta u hitnom sanitetskom transportu do odgovarajuće zdravstvene ustanove;
-učestvuje u unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite;
-obavlja konsultacije sa drugim zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima;
-planira, nadzire ievaluira sprovođenje zdravstvene zaštite;
-utvrđuje vreme i uzrok smrti;
- obavlja i druge poslove po nalogu direktora i neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
ZDRAVSTVENA STANICA PADINA |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- kancelarijski nameštaj,
- stetoskop
- aparat za merenje krvnog pritiska
- špatule
- neurološki čekić
- reflektor na stalku
- otoman za preglede
- lekarska torba
- negatoskop
- oftalmoskop
- osnovni pribor za ORL preglede
- instrumenti za intrevencije,
- telefon,
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal,, komponente za stomatološku protetiku,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad
Primenjene mere zaštite
Zaposleni je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Zaposleni je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle i dr.) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru (klizavi podovi)
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada-korišćenje određenih veština pri radu, |
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje zamor-premor) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rad(stalno usavršavanje) |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema(brzo i neizostavno reagovanje u postupku reanimacije |
znatna |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
mala |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(1) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima-aktivni stres)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti
|
znatna |
moguće |
dnevno |
|||||
|
2 |
3 |
6 |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za rad |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
1 |
3 |
10 |
30 |
1 |
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti |
2 |
3 |
6 |
36 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
1 |
3 |
6 |
18 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno ispisivanje lekova, rad sa pacijentima
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
- dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
- lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
- efekta odsjaja i bljeska,
- loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule i uboda igle. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulanti zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost)
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava i procedura za ispisivanje lekova i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za pružanje određenih terapija.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) se otklanja pravinim pristupom i pažljivim ophođenjem sa pacijentima.
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR nije radno mesto sa povećanim rizikom.
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
21. RADNO MESTO: MEDICINSKA SESTRA /TEHNIČAR U AMBULANTI
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
ZDRAVSTVENA STANICA PADINA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
- srednje stručno obrazovanje |
|
Radno iskustvo: |
najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju medicinske sestre /tehničara |
Broj izvršilaca: 3
Opis poslova:
- pruža usluge zdravstvene nege i podrške licim kojima je potrebna nega kao posledica starenja,povređivanja, bolesti ili drugih fizičkih i mentalnih poremećaja, ili potencijalnih rizika za zdravlje u skladu sa praksom i standardima savremene nege i o tome vodi propisanu medicinsku dokumentaciju;
-u timu sa doktorom medicine i drugima ili samostalno,sprovodi preventivne i kurativne mere, po nalogu doktora medicine ili doktora medicine specijaliste u ustanovi i na terenu, u okviru terenskog rada;
-priprema bolesnika za dijagnostičko terapijske procedure i priprema ordinaciju, opremu i uređaje za rad;
-učestvuje u dijagnostici (EKG, određivanje šećera u krvi idr.) i vrši antropomertijska merenja;
-u hitnim slučajevima pruža prvu pomoć unesrećenima na mestu događaja i u transportu i prati bolesnika i nadzire ga za vreme prevoza do zdravstvene ustanove ili kuće radi daljeg lečenja;
-vrši dezinfekciju i sterilizaciju materijala i instrumenata;
-pravilno odlaže medicinski otpad;
- obavlja i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom.
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
Dom zdravlja - ambulanta |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- oprema (uređaji, aparati, pribor) za rad tehničkog osoblja-medicinske sestre,
- telefon,
- kancelarijski pribor.
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal, ,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad.
Primenjene mere zaštite
Zaposleni je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Zaposleni je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada
|
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
znatne |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada glavnih tehničara |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
2 |
3 |
6 |
36 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno davanje terapija, rad sa strankama i novcem
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
1. dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
2. lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
3. efekta odsjaja i bljeska,
4. loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule, iglama i drugin hiruškim instrumentima. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulantii zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost)Da bi se rizik sveo na najmanju meru primenjivati proisane procedure za rad sa obolelima i primena svih mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava za pripremu terapija i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za upotrebu preparata. U slučaju rada sa opasnim i zapaljivim materijama, rad obavljati u dobro ventilisanom prostoru ili digestoru. Prilikom pranja posuđa koristiti zaštitne rukavice.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) se otklanja staklenim barijerama na pultu za prodaju lekov
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto MEDICINSKA SESTRA /TEHNIČAR U AMBULANTI nije radno mesto sa povećanim rizikom
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredin:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
22. RADNO MESTO: MEDICINSKA SESTRA/TEHNIČAR U AMBULANTI-GLAVNA SESTRA ZDRAVSTVENE STANICE
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
ZDRAVSTVENA STANICA PADINA |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
- srednje stručno obrazovanje |
|
Radno iskustvo: |
najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju medicinske sestre /tehničara |
Broj izvršilaca: 1
Opis poslova:
-pruža usluge zdravstvene nege i podrške licim kojima je potrebna nega kao posledica starenja,povređivanja, bolesti ili drugih fizičkih i mentalnih poremećaja, ili potencijalnih rizika za zdravlje u skladu sa praksom i standardima savremene nege i o tome vodi propisanu medicinsku dokumentaciju;
-u timu sa doktorom medicine i drugima ili samostalno,sprovodi preventivne i kurativne mere, po nalogu doktora medicine ili doktora medicine specijaliste u ustanovi i na terenu, u okviru terenskog rada;
-priprema bolesnika za dijagnostičko terapijske procedure i priprema ordinaciju, opremu i uređaje za rad;
-učestvuje u dijagnostici (EKG, određivanje šećera u krvi idr.) i vrši antropomertijska merenja;
-u hitnim slučajevima pruža prvu pomoć unesrećenima na mestu događaja i u transportu i prati bolesnika i nadzire ga za vreme prevoza do zdravstvene ustanove ili kuće radi daljeg lečenja;
-vrši uzimanje uzoraka u stanu bolesnika za bakteriološko-laboratorijske preglede;
-vrši dezinfekciju i sterilizaciju materijala i instrumenata;
-pravilno odlaže medicinski otpad;
- obavlja i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom.
Pomaže šefu Zdravstvene stanice u organizovanju rada. Koordinira rad tehničara u odeljenjima i odsecima. Odgovoran je za radnu i tehnološku disciplinu. Stara se o edukaciji i stručnom usavršavanju zdravstvenih radnika sa srednjom stručnom spremom. Pored ovih poslova obavlja i poslove iz domena svoje struke.
Za svoj rad odgovoran je šefu Zdravstvene stanice, po čijem nalogu obavlja i druge poslove iz domena svoje struke.
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
Dom zdravlja - ambulanta |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- oprema (uređaji, aparati, pribor) za rad tehničkog osoblja- više medicinske sestre,
- telefon,
- kancelarijski pribor.
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal, ,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad.
Primenjene mere zaštite
Zaposleni je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Zaposleni je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada
|
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
d) Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
znatne |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada glavnih tehničara |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
2 |
3 |
6 |
36 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno davanje terapija, rad sa strankama i novcem
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
1. dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
2. lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
3. efekta odsjaja i bljeska,
4. loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule, iglama i drugin hiruškim instrumentima. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulantii zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) Da bi se rizik sveo na najmanju meru primenjivati proisane procedure za rad sa obolelima i primena svih mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava za pripremu terapija i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za upotrebu preparata. U slučaju rada sa opasnim i zapaljivim materijama, rad obavljati u dobro ventilisanom prostoru ili digestoru. Prilikom pranja posuđa koristiti zaštitne rukavice.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) se otklanja staklenim barijerama na pultu za prodaju lekov
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto MEDICINSKA SESTRA/TEHNIČAR U AMBULANTI-GLAVNA SESTRA ZDRAVSTVENE STANICE nije radno mesto sa povećanim rizikom
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
1.5. ZDRAVSTVENA AMBULANTA UZDIN
23. RADNO MESTO: DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR- ŠEF ZDRAVSTVENE STANICE
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
ZDRAVSTVENA STANICA UZDIN |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
Visoko obrazovanje: - na integrisanim akademskim studijama,po propisu koji uređuje visoko obrazovanj,počev od 10.septembra 2005.godine; -na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10.septembra 2005.godine. |
|
Radno iskustvo: |
-najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju doktora medicine. |
Broj izvršilaca: 1
Opis poslova:
prevenira, dijagnostikuje i leči bolesti, povrede i druge fizičke i mentalne poremećaje korišćenjem specijalizovanih metoda i tehnika, kroz primenu principa i procedura savremene medicine, o čemu vodi propisanu medicinsku dokumentaciju; -organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja pojedinca i porodice, radi na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, prati zdravstveno stanje stanovništva na svom području i osigurava podatke za potrebe zdravstvene statistike, utvrđuje rizike za zdravlje, predlaže i sporovodi mere za njihovo otklanjanje, sprovodi zdravstveno-vaspitne aktivnosti i ostvaruje saradnju sa ključnim pojedincima i organizacijamau zajednici; -organizuje i sprovodi propisane sistematske ,ciljane i skrining preglede; -učestvuje u posebnim programima(vakcinacija,mere u toku epidemija i masovnih nesreća, mere za rano otkrivanje bolesti); -obavlja preglede i upućuje na dalju dijagnostiku i specijalističke preglede, određuje način i vrstu lečenja, prati tok lečenja i usklađuje mišljenje i predloge za nastavak lečenja, određuje vrstu i dužinu kućnog lečenja i prati njegovo sprovođenje, određuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede; -propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i medicinsko-tehnička pomagala; -daje ocenu o zdravstvenom stanju i upućuje na ocenu radne sposobnosti, ide u kućne posete u okviru terenskog rada; -zbrinjava pacijenta na mestu povređivanja, odnosno naglo nastalog oboljenja, kojima je neophodno ukazivanje hitne medicinske pomoći, po potrebi prati pacijenta u hitnom sanitetskom transportu do odgovarajuće zdravstvene ustanove; -učestvuje u unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite; -obavlja konsultacije sa drugim zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima; -planira, nadzire ievaluira sprovođenje zdravstvene zaštite; -utvrđuje vreme i uzrok smrti; - obavlja i druge poslove po nalogu direktora i neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom. Organizuje i rukovodi radom Zdravstvene stanice. u izvršavanju plana rada i vanrednih poslova u skladu sa odlukama državnih organa i organa Doma zdravlja. Priprema plan rada i izveštaj o radu Zdravstvene stanice po propisanoj metodologiji u utvrđenim rokovima. Odgovoran je za izvršenje plana rada Zdravstvene ambulante, za stručni rad, primenu propisanih metodologija u radu, razvoj i funkcionisanje informacionog sistema, radnu i tehnološku disciplinu u Zdravstvenoj stanici. Prati i organizuje sprovođenje stručno i naučno utvrđenih metoda iz delokruga rada Zdravstvene stanice. Daje stručno-metodološka uputstva u pogledu organizacije rada, prati radne efekte u odnosu na korišćenje radnog vremena i utrošak materijala potrebnog za rad u Zdravstvenoj stanici. Prati i organizuje sprovođenje zakona, drugih propisa, opštih akata i odluka organa Doma zdravlja u Zdravstvenoj stanici. U skladu sa planom kontinuirano sprovodi unutrašnju kontrolu kvaliteta stručnog rada u Zdravstvenoj stanici i podnosi izveštaj direktoru u propisanim rokovima. U izvršavanju plana rada i vanrednih poslova u skladu sa odlukama državnih organa i organa Doma zdravlja obavezan je da koordinira rad Službe kojim rukovodi sa radom drugih Zdravstvenih stanica u Domu zdravlja i da ostvaruje saradnju sa nadležnim državnim organima, referentnim i drugim zdravstvenim ustanovama. Učestvuje u radu stručnih organa i tela u Domu zdravlja koje obrazuje direktor u skladu sa zakonom i Statutom. Za svoj rad odgovoran je Načelniku Službe i direktoru po čijem nalogu obavlja i druge poslove iz domena svoje struke.
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
ZDRAVSTVENA STANICA UZDIN |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- kancelarijski nameštaj,
- stetoskop
- aparat za merenje krvnog pritiska
- špatule
- neurološki čekić
- reflektor na stalku
- otoman za preglede
- lekarska torba
- negatoskop
- oftalmoskop
- osnovni pribor za ORL preglede
- instrumenti za intrevencije,
- telefon,
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal,, komponente za stomatološku protetiku,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad
Primenjene mere zaštite
Rukovodilac je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Rukovodilac je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle i dr.) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru (klizavi podovi)
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada-korišćenje određenih veština pri radu, |
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje zamor-premor) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rad(stalno usavršavanje) |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema(brzo i neizostavno reagovanje u postupku reanimacije |
znatna |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
mala |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(1) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima-aktivni stres)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti
|
znatna |
moguće |
dnevno |
|||||
|
2 |
3 |
6 |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za rad |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
1 |
3 |
10 |
30 |
1 |
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti |
2 |
3 |
6 |
36 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
1 |
3 |
6 |
18 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno ispisivanje lekova, rad sa pacijentima
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
- dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
- lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
- efekta odsjaja i bljeska,
- loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule i uboda igle. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulanti zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost)
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava i procedura za ispisivanje lekova i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za pružanje određenih terapija.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) se otklanja pravinim pristupom i pažljivim ophođenjem sa pacijentima.
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR- ŠEF ZDRAVSTVENE STANICE nije radno mesto sa povećanim rizikom.
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
24. RADNO MESTO: MEDICINSKA SESTRA/TEHNIČAR U AMBULANTI-GLAVNA SESTRA ZDRAVSTVENE STANICE
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
ZDRAVSTVENA STANICA UZDIN |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
- srednje stručno obrazovanje |
|
Radno iskustvo: |
najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju medicinske sestre /tehničara |
Broj izvršilaca: 1
Opis poslova:
-pruža usluge zdravstvene nege i podrške licim kojima je potrebna nega kao posledica starenja,povređivanja, bolesti ili drugih fizičkih i mentalnih poremećaja, ili potencijalnih rizika za zdravlje u skladu sa praksom i standardima savremene nege i o tome vodi propisanu medicinsku dokumentaciju;
-u timu sa doktorom medicine i drugima ili samostalno,sprovodi preventivne i kurativne mere, po nalogu doktora medicine ili doktora medicine specijaliste u ustanovi i na terenu, u okviru terenskog rada;
-priprema bolesnika za dijagnostičko terapijske procedure i priprema ordinaciju, opremu i uređaje za rad;
-učestvuje u dijagnostici (EKG, određivanje šećera u krvi idr.) i vrši antropomertijska merenja;
-u hitnim slučajevima pruža prvu pomoć unesrećenima na mestu događaja i u transportu i prati bolesnika i nadzire ga za vreme prevoza do zdravstvene ustanove ili kuće radi daljeg lečenja;
-vrši uzimanje uzoraka u stanu bolesnika za bakteriološko-laboratorijske preglede;
-vrši dezinfekciju i sterilizaciju materijala i instrumenata;
-pravilno odlaže medicinski otpad;
- obavlja i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom.
Pomaže šefu Zdravstvene stanice u organizovanju rada. Koordinira rad tehničara u odeljenjima i odsecima. Odgovoran je za radnu i tehnološku disciplinu. Stara se o edukaciji i stručnom usavršavanju zdravstvenih radnika sa srednjom stručnom spremom. Pored ovih poslova obavlja i poslove iz domena svoje struke.
Za svoj rad odgovoran je šefu Zdravstvene stanice, po čijem nalogu obavlja i druge poslove iz domena svoje struke.
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
Dom zdravlja - ambulanta |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- oprema (uređaji, aparati, pribor) za rad tehničkog osoblja- više medicinske sestre,
- telefon,
- kancelarijski pribor.
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal, ,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad.
Primenjene mere zaštite
Zaposleni je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Zaposleni je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada
|
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
e) Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
znatne |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za koordiniranje rada glavnih tehničara |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno izdavanje lekova, rad sa strankama i novcem |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
2 |
3 |
6 |
36 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno davanje terapija, rad sa strankama i novcem
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
1. dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
2. lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
3. efekta odsjaja i bljeska,
4. loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule, iglama i drugin hiruškim instrumentima. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulantii zaposleni može biti izložen biološkom štetnostima (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost)Da bi se rizik sveo na najmanju meru primenjivati proisane procedure za rad sa obolelima i primena svih mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava za pripremu terapija i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za upotrebu preparata. U slučaju rada sa opasnim i zapaljivim materijama, rad obavljati u dobro ventilisanom prostoru ili digestoru. Prilikom pranja posuđa koristiti zaštitne rukavice.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima) se otklanja staklenim barijerama na pultu za prodaju lekov
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto MEDICINSKA SESTRA/TEHNIČAR U AMBULANTI-GLAVNA SESTRA ZDRAVSTVENE STANICE nije radno mesto sa povećanim rizikom
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
1.6. ZDRAVSTVENA AMBULANTA SAMOŠ
25. Radno mesto: DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
ZDRAVSTVENA STANICA SAMOŠ |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
Visoko obrazovanje: - na integrisanim akademskim studijama,po propisu koji uređuje visoko obrazovanj,počev od 10.septembra 2005.godine; -na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10.septembra 2005.godine. |
|
Radno iskustvo: |
najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju doktora medicine. |
Broj izvršilaca: 2
Opis poslova:
- prevenira, dijagnostikuje i leči bolesti, povrede i druge fizičke i mentalne poremećaje korišćenjem specijalizovanih metoda i tehnika, kroz primenu principa i procedura savremene medicine, o čemu vodi propisanu medicinsku dokumentaciju;
-organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja pojedinca i porodice, radi na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, prati zdravstveno stanje stanovništva na svom području i osigurava podatke za potrebe zdravstvene statistike, utvrđuje rizike za zdravlje, predlaže i sporovodi mere za njihovo otklanjanje, sprovodi zdravstveno-vaspitne aktivnosti i ostvaruje saradnju sa ključnim pojedincima i organizacijamau zajednici;
-organizuje i sprovodi propisane sistematske ,ciljane i skrining preglede;
-učestvuje u posebnim programima(vakcinacija,mere u toku epidemija i masovnih nesreća, mere za rano otkrivanje bolesti);
-obavlja preglede i upućuje na dalju dijagnostiku i specijalističke preglede, određuje način i vrstu lečenja, prati tok lečenja i usklađuje mišljenje i predloge za nastavak lečenja, određuje vrstu i dužinu kućnog lečenja i prati njegovo sprovođenje, određuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede;
-propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i medicinsko-tehnička pomagala;
-daje ocenu o zdravstvenom stanju i upućuje na ocenu radne sposobnosti, ide u kućne posete u okviru terenskog rada;
-zbrinjava pacijenta na mestu povređivanja, odnosno naglo nastalog oboljenja, kojima je neophodno ukazivanje hitne medicinske pomoći, po potrebi prati pacijenta u hitnom sanitetskom transportu do odgovarajuće zdravstvene ustanove;
-učestvuje u unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite;
-obavlja konsultacije sa drugim zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima;
-planira, nadzire ievaluira sprovođenje zdravstvene zaštite;
-utvrđuje vreme i uzrok smrti;
- obavlja i druge poslove po nalogu direktora i neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
ZDRAVSTVENA STANICA SAMOŠ |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- kancelarijski nameštaj,
- stetoskop
- aparat za merenje krvnog pritiska
- špatule
- neurološki čekić
- reflektor na stalku
- otoman za preglede
- lekarska torba
- negatoskop
- oftalmoskop
- osnovni pribor za ORL preglede
- instrumenti za intrevencije,
- telefon,
-
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal,, komponente za stomatološku protetiku,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad
Primenjene mere zaštite
Zaposleni je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Zaposleni je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|
x |
|
|
Socijalna adaptacija (prilagodljivost) |
|
|
x |
|
|
Kooperativnost |
|
x |
|
|
Neposredna procena psihofiziološkog opterećenja:
|
Elementi psihofiziološkog opterećenja |
Stepen izraženosti |
Komentar |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
||
|
Rad u smenama |
|
x |
|
|
|
|
Dinamika radne aktivnosti |
|
|
x |
|
|
|
Monotonija radne aktivnosti |
x |
|
|
|
|
|
Psihosenzorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Psihomotorno opterećenje |
|
x |
|
|
|
|
Mentalno opterećenje |
|
|
x |
|
|
|
Emocionalno opterećenje |
|
x |
|
|
|
Lista opasnosti i štetnosti na radnom mestu
Lista opasnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv opasnosti |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
||||
|
MEHANIČKE opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD |
||||||||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže ubod igle i dr.) |
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA kARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA |
||||||||
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru (klizavi podovi)
|
znatne |
mala verovatnoća |
dnevno |
||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
||||||
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada-korišćenje određenih veština pri radu, |
znatne |
mala verovatnoća |
povremeno |
||||
|
(2) |
(1) |
(3) |
||||||
|
opasnosti KOJE SE POJAVLJUJU korišćenjem električne energije |
||||||||
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
veoma ozbiljne |
praktično neverovatno |
dnevno |
||||
|
(6) |
(0,2) |
(6) |
||||||
g) Lista štetnosti na radnom mestu
|
Šifra |
Naziv ŠTETNOSTI |
Posledice (E) |
Verovatnoća (P) |
Učestalost (F) |
|||||
|
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU ILI SE POJAVLJUJU U PRCESU RADA |
|||||||||
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
znatne |
malo verovatno, ali moguće |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA |
|||||||||
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje zamor-premor) |
znatne |
malo verovatno |
dnevno |
|||||
|
(2) |
(1) |
(6) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rad(stalno usavršavanje) |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
znatne |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema(brzo i neizostavno reagovanje u postupku reanimacije |
znatna |
moguće |
kontinualno |
|||||
|
(2) |
(3) |
(10) |
|||||||
|
31
|
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
mala |
moguće |
dnevno |
|||||
|
(1) |
(3) |
(6) |
|||||||
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima-aktivni stres)
|
mali |
malo verovatno |
retko |
|||||
|
(1) |
(1) |
(1) |
|||||||
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti
|
znatna |
moguće |
dnevno |
|||||
|
2 |
3 |
6 |
|||||||
Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti
|
Šifra |
PREPOZNATI (IDENTIFIKOVANI) IZVOR |
Nivo rizika R=ExPxF |
Korektivne mere |
|||
|
E |
P |
F |
R |
|||
|
06 |
Drugi faktori i uslovi koji se mogu pojaviti kao mehanički izvori opasnosti (nožić za ampule, lom staklene ambalaže) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
10 |
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom kretanja u radnom prostoru |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
13 |
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada |
2 |
1 |
3 |
6 |
5 |
|
16 |
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći pod napon |
6 |
0,2 |
6 |
7,2 |
4 |
|
23 |
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
31 |
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) |
2 |
1 |
6 |
12 |
3 |
|
33 |
Odgovornost za rad |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za rukovođenje |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
33 |
Odgovornost za pravilno ispisivanje lekova, rad sa obolelima |
1 |
3 |
10 |
30 |
1 |
|
33 |
Izloženost stetnostima zbog noćnograda i stalnoj pripravnosti |
2 |
3 |
6 |
36 |
1 |
|
32 |
Izloženost stresu zbog obaveze donošenja teških odluka i mogućnosti nepredviđenih problema |
2 |
3 |
10 |
60 |
1 |
|
31 |
Izloženost štetnostima usled dugotrajnog rada sa računarom i za radnim stolom |
1 |
3 |
6 |
18 |
2 |
|
35 |
Ostale štetnosti: štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) |
1 |
1 |
1 |
1 |
6 |
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
1. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:
- iz odgovornosti za pravilno ispisivanje lekova, rad sa pacijentima
- iz potrebe pravilnog i blagovremenog izvršenja posla,
- iz potrebe da se pamti veliki broj informacija,
- iz složenosti međuljudskih odnosa i dr.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- primena organizacionih mera (podela posla);
- raspodela radnog vremena i odmora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekuperaciju zaposlenog.
2.
Štetnosti usled dugotrajnog rada sa računarom proizilaze iz:
- dugotrajnog sedenja u neudobnim stolicama,
- lošeg rasporeda monitora (ekrana), tastature, miša, pribora za pisanje i ostalih sredstava za rad na radnom stolu,
- efekta odsjaja i bljeska,
- loših mikroklimatskih uslova u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom voditi računa da:
- znakovi prikazani na monitoru (ekranu) moraju biti oštri, jasni i dovoljno veliki da ih je moguće razlikovati bez napora. Preporučena vidna udaljenost od monitora je od 500 do 800 milimetara;
- slika prikazana na monitoru mora biti stabilna i bez podrhtavanja ili drugog oblika nestabilnosti;
- monitor mora biti bez odbojnog bljeska i odsjaja koji bi mogao da prouzrokuje nelagodnosti za korisnika;
- monitor se mora lako i brzo okretati i slobodno prilagođavati potrebama korisnika. Mora postojati mogućnost upotrebe odvojene osnove za ekran ili prilagodljivog stola;
- prljavština i otisci prstiju na monitoru takođe ometaju rad, pa je neophodno redovno čišćenje površine monitora;
- prema današnjem stepenu razvoja i tehnike, medicine rada i bezbednosti, ne postoje saznanja da polja elektromagnetnog zračenja koja nastaju radom monitora imaju negativno delovanje na ljudsko zdravlje;
- tastatura mora biti odvojena od monitora i nakošena, tako da korisnik može zauzeti udoban radni položaj tela, izbegavajući napor u rukama ili šakama;
- tastatura i ostali uređaji za unos podataka ne smeju biti fiksirani za podlogu. Radna površina ispred tastature mora osigurati mesto za polaganje ruku;
- na radnom stolu ili radnoj površini ispred tastature mora biti najmanje 100 milimetara slobodne površine za smeštaj ruku korisnika;
- oblik i osnova tipki moraju omogućavati ergonomsko korišćenje tastature. Simboli moraju imati odgovarajući kontrast i čitljivost sa predviđenog radnog položaja;
- radni sto, odnosno radna površina, mora biti dovoljno velik sa slabo reflektujućom površinom, te mora omogućiti dobar raspored monitora, tastature, miša, pribora za pisanje, telefona i ostalih sredstava za rad;
- minimalna dubina radne površine je 800 milimetara;
- radno mesto treba tako projektovati da izvori svetlosti, kao što su prozori i drugi otvori, providni ili zidovi sa prozorima i jarko obojeni inventar ili zidovi ne uzrokuju direktno blještanje i odsjaje na monitoru;
- osvetljenje i kontrast na monitoru moraju biti podesivi, tako da ih zaposleni bez teškoća može prilagođavati stanju u radnoj sredini;
- osvetljenje prostorija i/ili mesta treba da osigura zadovoljenje uslova osvetljenja i odgovarajući kontrast između monitora sa okolinom u pozadini, uzimajući u obzir vrstu rada i zahteve vida korisnika;
- prozori moraju biti opremljeni prikladnim sistemom podesivog prigušenja dnevnog svetla koje pada na mesto rada;
- sedeća i stojeća radna mesta trebala bi imati mogućnost regulisanja visine u rasponu od 680 do 1180 milimetara;
- radna stolica mora biti stabilna i mora omogućiti korisniku lako i slobodno kretanje i udoban položaj;
- ispravan sedeći položaj podrazumeva da su sredstva za rad tako raspoređena da nadlaktice opušteno vise a da su podlaktice položene vodoravno u visini radne površine. Nadlaktice i podlaktice pri tome treba da grade prav ugao (90°) ili veći. Natkolenice i potkolenice takođe treba da grade prav ugao ili veći. Pri tome treba iskoristiti kompletnu dubinu površine za sedenje;
- kod korišćenja radnih stolica sa mogućnošću regulacije visine sedenja, treba visinu stolice podesiti tako da se stopala radnika oslanjaju celom površinom na pod ili oslonac i da pri tom omogućava horizontalan položaj butina;
- naslon za noge mora biti na raspolaganju svakome ko to želi;
- mikroklimatski uslovi moraju odgovarati zahtevima za toplotnu udobnost pri radu bez fizičkog naprezanja (temperatura od 20 do 24° C);
- ukoliko se koristi klima uređaj, temperatura prostorije trebala bi biti najviše 7° C niža od spoljne temperature.
3.
Uvek postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri kretanju u radnom prostoru.
Da bi se rizik držao pod kontrolom potrebno je:
- redovno održavanje poslovnog prostora i kruga preduzeća;
- u zimskim uslovima redovno čišćenje snega sa staza ili hodnih površina;
- adekvatne podne obloge, prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakrčeni;
- nošenje odgovarajuće obuće.
Usled rada sa staklenom ambalažom može doći do povređivanja usled loma ambalaže i rada sa nožićem za ampule i uboda igle. Potrebna je maksimalna koncentracija i pažnja pri radu.
Prilikom rada u ambulanti zaposleni može biti izložen biološkim štetnostima
biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost)
Nefiziološki položaj tela (dugotrajno sedenje) može stvoriti zdravstvene probleme zaposlenim radnicima. Potrebno je obezbediti više kraćih pauza uz odmaranje.
4.
Opasnost od dodira delova opreme koji mogu u slučaju kvara doći pod napon uvek postoji, ali je verovatnoća vrlo mala. Rizik je veoma mali, ali da bi se ipak pratio potrebno je:
- periodična kontrola ispravnosti električne instalacije (više o tome u korektivnim merama za ceo objekat);
- periodične obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u kojima je posebna pažnja posvećena korišćenju električne energije.
5.
Uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada se otklanjaju praćenjem uputstava i procedura za ispisivanje lekova i preparata. Potrebna je stalna pažnja prilikom rada i tačno praćenje uputstava za pružanje određenih terapija.
6.
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade sa pacijentima) se otklanja pravinim pristupom i pažljivim ophođenjem sa pacijentima.
OCENA:
Analizom opasnosti, štetnosti, napora na radu i zahteva radnog mesta utvrđeno je da se rizici ne mogu u potpunosti otkloniti primenom svih korektivnih mera ali da se rizik može držati pod kontrolom i u dozvoljenim granicama tako da radno mesto DOKTOR MEDICINE IZABRANI LEKAR nije radno mesto sa povećanim rizikom.
Posebni zdravstveni uslovi (ocena Službe medicine rada):
Ne zahtevaju se.
Lična zaštitna oprema:
Radni mantil bele boje ili radna uniforma
Zaštitne cipele ili klompe
Zaštitna hiruška maska
Zaštitne hiruške rukavice
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini:
Pridržavanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu
Održavanje lične higijene
26. RADNO MESTO: MEDICINSKA SESTRA/TEHNIČAR U AMBULANTI-GLAVNA SESTRA ZDRAVSTVENE STANICE
Podaci o radnom mestu
|
Organizaciona jedinica |
ZDRAVSTVENA STANICA UZDIN |
|
Stručna sprema (kvalifikacija): |
- srednje stručno obrazovanje |
|
Radno iskustvo: |
najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju medicinske sestre /tehničara |
Broj izvršilaca: 1
Opis poslova:
-pruža usluge zdravstvene nege i podrške licim kojima je potrebna nega kao posledica starenja,povređivanja, bolesti ili drugih fizičkih i mentalnih poremećaja, ili potencijalnih rizika za zdravlje u skladu sa praksom i standardima savremene nege i o tome vodi propisanu medicinsku dokumentaciju;
-u timu sa doktorom medicine i drugima ili samostalno,sprovodi preventivne i kurativne mere, po nalogu doktora medicine ili doktora medicine specijaliste u ustanovi i na terenu, u okviru terenskog rada;
-priprema bolesnika za dijagnostičko terapijske procedure i priprema ordinaciju, opremu i uređaje za rad;
-učestvuje u dijagnostici (EKG, određivanje šećera u krvi idr.) i vrši antropomertijska merenja;
-u hitnim slučajevima pruža prvu pomoć unesrećenima na mestu događaja i u transportu i prati bolesnika i nadzire ga za vreme prevoza do zdravstvene ustanove ili kuće radi daljeg lečenja;
-vrši uzimanje uzoraka u stanu bolesnika za bakteriološko-laboratorijske preglede;
-vrši dezinfekciju i sterilizaciju materijala i instrumenata;
-pravilno odlaže medicinski otpad;
- obavlja i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca iz domena svoje stručne spreme i iskustva stečenom radom.
Pomaže šefu Zdravstvene stanice u organizovanju rada. Koordinira rad tehničara u odeljenjima i odsecima. Odgovoran je za radnu i tehnološku disciplinu. Stara se o edukaciji i stručnom usavršavanju zdravstvenih radnika sa srednjom stručnom spremom. Pored ovih poslova obavlja i poslove iz domena svoje struke.
Za svoj rad odgovoran je šefu Zdravstvene stanice, po čijem nalogu obavlja i druge poslove iz domena svoje struke.
Mesto rada i dužina vremenskog angažovanja
|
Redni br. |
Mesto rada (radne tačke): |
|
1. |
Dom zdravlja - ambulanta |
Režim rada i odmora
Radno vreme: 8 časova
|
Puno |
Nepuno |
Skraćeno |
Prekovremeno |
Smenski rad |
|
x |
/ |
/ |
U izuzetnim slučajevima po potrebi/ |
x |
Odmor:
|
U toku rada |
Dnevni |
Nedeljni |
Godišnji |
|
½ časa |
16 sati |
2 dana |
po zakonu |
Oprema za rad koju zaposleni koristi na radnom mestu
Oprema koju zaposleni koristi na radnom mestu je:
- računar,
- oprema (uređaji, aparati, pribor) za rad tehničkog osoblja- više medicinske sestre,
- telefon,
- kancelarijski pribor.
Materijali (sirovine):
Sirovine i materijali koji se koriste su lekovi-inekcije,sanitetski materijal, ,kiseonik u bocama za hitne intervencije, komponente potrebne za dezinfekciju i sterilizaciju, i druga potrebna sredstva neophodna za pružanje zdravstvene zaštite pacijentima.
Uslovi na radu
U Domu zdravlja vladaju uslovi definisani zahtevima za zdravstvene ustanove, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti tako da su ispunjeni uslovi za bezbedan i komforan rad.
Primenjene mere zaštite
Zaposleni je obučen za bezbedan i zdrav rad.
Zaposleni je osposobljen iz oblasti protivpožarne zaštite.
Snimanje i analiza fizičkih i psihofizioloških zahteva radnog mesta
|
Telesne aktivnosti |
Trajanje u toku radnog vremena |
||||
|
Nema |
<30 % |
>30 % |
Br. časova |
Napomena |
|
|
Stajanje |
|
|
x |
|
|
|
Sedenje |
|
x |
|
|
|
|
Kretanje |
|
x |
|
|
|
|
Prinudni položaj |
x |
|
|
|
|
|
Penjanje i silaženje |
x |
|
|
|
|
Neposredna procena fizičkog opterećenja:
|
Težina rada |
|||
|
I lak |
II srednje težak |
III težak |
IV vrlo težak |
|
x |
/ |
/ |
/ |
Ritam rada: slobodan, uslovljen (nametnut), kombinovan
Karakter rada: statičan, dinamičan, kombinovan
|
Karakteristike (osobine) ličnosti prema zahtevu radnog mesta |
Potreban stepen izraženosti |
|||
|
mali |
prosečan |
iznad proseka |
vrlo visok |
|
|
Opšta intelektualna sposobnost |
|
|
x |
|
|
Specijalna intelektualna sposobnost |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja meh odnosa |
|
x |
|
|
|
Sposobnost razumevanja prostornih odnosa |
|
x |
|
|
|
Razumevanje i pamćenje simbola |
|
|
x |
|
|
Sposobnost koncentracije (pažnje) |
|
|
x |
|
|
Emocionalna stabilnost |
|
|
x |
|
|
Odgovornost |
|
|||